Iz nje dolazi slatkasti miris koji otkriva čemu ta kuća služi: proizvodnji kanabisa. Unutra je gotovo ceo pod prekriven suvim pupoljcima marihuane. "Tu ima oko dvadeset kilograma marihuane", kaže vlasnik kuće, dvadesetogodišnjak u uskim farmerkama, dukserici i patikama. On je jedan od hiljada Albanaca koji zarađuje na marihuani, biznisu koji je u Albaniji doživio veliki boom u poslednje vreme.
U Albaniji kilogram marihuane, koja je tamo ilegalna, košta između 100 i 200 evra, dok na primerice u Italiji postiže cenu od čak 1.500 evra. Većina proizvedene marihuane u Albaniji se krijumčari preko severa, odnosno Crne Gore i dobar deo onoga što dođe do Crne Gore završi kod kupaca u Hrvatskoj, na jugu prema Grčkoj, i sa zapadne strane preko Jadranskog mora u Italiju. Naime, onog trenutka kada marihuana iz Albanije dođe u Italiju ili Hrvatsku, vrlo se lako 'diluje' dalje u šengenskoj zoni.
U Albaniji tržište marihuane je vrlo "tanko", odnosno broj konzumenata je toliko mali da se praktično sve što se proizvede prokrijumčari na tržišta regiona i Evrope. Prema nekim procenama, ilegalno tržište marihuane u Albaniji teško je oko pet milijardi evra godišnje, što je pola albanskog BDP-a, a taj iznos vredi za 900 tona marihuane, koliko ga Albanija godišnje i proizvede. Onih 20 kilograma koje sugovornik BBC-ja drži na podu svoje oronule kuće nije sva marihuana koju ima.
"Proizveo sam oko 350 kilograma marihuane. Ove godine je skoro svaka kuća u selu zasadila kanabis. Samo na ovom području je proizvedeno tone i tone kanabisa." Osim što proizvodi tone kanabisa, on zapošljava i 15 ljudi koji ga beru i procesuiraju, a njegove plantaže čuvaju naoružani čuvari. Iako novinarima priča kako je on tu glavni, vrlo verovatno pripada nekom većem lancu. Na novinarsko pitanje kako to da, ako već celo selo sadi marihuanu, nisu imali nijednu policijsku raciju, mladić odgovara: "Policiji plaćam 20 odsto. Svi moraju platiti. Ako im ne platiš, ideš u zatvor", objašnjava, a potom počinje da se brani.
"Ovo je naše prokletstvo. Nemamo posla, a šta god drugo da zasadimo od toga nema nikakve zarade. Znam da ovo što radim nije dobro i da je protivzakonito, ali nemam drugog izbora." Albanci su decenijama živeli pod surovim, zatvorenim režimom Envera Hodće, a nakon pada komunizma usledio je period obeležen javnim nemirima i ubrzanim rastom organizovanog kriminala.
Od tada je prošlo dvadeset pet godina, ali nezaposlenost je još uvek velika, a korupcija je do te mere rasprostranjena da biznis s ilegalnom marihuanom samo cveta. Vlada je doduše imala nekakvog uspeha u borbu s ilegalnom industrijom, pa su tako samo ove godine uništili čak dva miliona stabljika marihuane, a sada kada je završena sezona 'berbe', policija je fokusirana na zaplenu, obzirom da je sada vreme kada se 'roba' krijumčari izvan Albanije.
Neke od zapljena nadmašile su sva očekivanja. U ogromnom skladištu u gradu Rešenu ima toliko marihuane da doslovno ispada iz vrata i prozora. Usred tog mora trave stoji Agron Culhaj, policijski inspektor koji novinarima BBC-ja otkriva kako je to najveća zapljena marihuane ikada u tom delu Albanije.
Policija je u skladištu zatekla više od četiri tone kanabisa, koja se u Italiji na ulici mogla prodati za oko šest milijuna evra. Ministar unutrašnjih poslova Saimir Tahiri je rekao kako je 2013., kada je preuzeo ministarstvo počeo da planira veliku akciju protiv ilegalnog uzgoja kanabisa.
Za plan da Albaniju oslobodi imidža glavne države za proizvodnju marihuane, albanska vlada je dobila podršku i italijanske vlade, koja čak plaća albanskoj vladi da iz vazduha snima situaciju i nadgleda gde se sve nalaze plantaže. U poslednje tri godine proizvodnja je pala za nekih 30 odsto, a to je zapravo rezultat jedne od najvećih policijskih operacija 2014. kada je uništena velika i jako dobro uhodana fabrika marihuane u Lazaratu, mestu na jugu koje je svojevremeno bilo ozloglašeno i poznato kao glavni grad droge u Europi.
Ali, Italijani imaju malo drukčiju statistiku koja govori da se u poslednjih godinu dana površina plantaža marihuane u Albaniji povećala pet puta, pa su neka područja u Albaniji ove godine prvi put ušla u ovaj 'biznis'. Razlog zbog čega je proizvodnja kanabisa tako uspešna je korupcija. Od 2013. godine do danas čak 3.000 policajaca je pod istragom zbog primanja mita, što je oko 20 odsto ukupnog broja policajaca u Albaniji. Drugi razlog zbog kojeg je ovo teško iskoreniti je taj što se dobro plaća, pa niko policiji ništa ne cinkari.
Berači i ostali radnici zarađuju po dvadeset evra dnevno, a jedan konobar je ispričao da mesečno zaradi tri puta više na poslovima s kanabisom nego u kafiću.
On živi u predgrađu Tirane u koje su se početkom devedesetih, prilikom pada komunizma, doselile brojne porodice iz ruralnih područja. Došli su tu pre dvadeset godina da nađu posao i mnogi ga još uvijek traže, a posao s marihuanom mnogima od njih je uletio kao naručen.
"U četiri ujutro ovde možete videti gomilu ljudi koja ide 'na posao'. Ulice su pune muškaraca, žena i mladih ljudi, čak i dece koje dočekuju kombiji i odvoze ih na plantaže." Mnogi kažu kako policija najčešće hvata siromašne radnike koji samo beru marihuane, dok velike ribe uglavnom prolaze neotaknute. Ministar Tahiri tvrdi da to baš nije tako i da se trenutno na sudovima vodi 1600 kriminalnih istraga protiv krijumčara. Međutim, ono što Albance ipak najviše brine je kako ova ilegalna industrija utiče na mlade, koji su nestrpljivi u isčekivanju boljeg života, a iz primjera svojih roditelja vide da on u Albaniju ne dolazi tako brzo.
"Jako je puno mladih u zatvoru zbog marihuane, ali oni su uglavnom žrtve. Oni misle kako s time mogu puno novca i uzgajanje ilegalne marihuane nam nije donelo nikakvu kulturu rada, već je samo pokazalo koliko su ljudi očajni i nemaju vere u bolju budućnost", ispričao je katolički svećenik Đerđ Meta i dodaje kako je turbulentna albanska prošlost, komunizam i kriminal gotovo uništili svaku šansu da Albanija dobije priliku da postane zemlja prosperiteta.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Facebook
NE PROPUSTITE
