U Međunarodnom časopisu za astrobiologiju, mikrobiolog Šiladitia Dasarma sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Merilendu i postdoktorski istraživač Edvard Šviterman sa Kalifornijskog univerziteta u Riversaju tvrde da je pre nego što su zelene biljke počele da iskorištavaju sunčeve zrake za energiju, isti način da ikoriste pronašli su sitni ljubičasti organizmi.
“Vanzemaljski oblici života mogli bi biti uspešni na isti način’, rekao je Dasarma.
“Astronomi su nedavno otkrili hiljade novih ekstrasolarnih planeta i razvijaju tehnologiju da vide površinske biosignature u svetlu koje se odbija sa tih planeta’, rekao je on za Lajvsajens. Već postoje načini za otkrivanje zelenog života iz svemira, rekao je on, ali naučnici možda trebaju da počnu da traže i ljubičaste.
Ideja da je rana Zemlja bila ljubičasta nije nova, Dasarma i njegove kolege razvili su teoriju 2007. godine. da biljke i fotosintezne alge koriste hlorofil da apsorbuju energiju od sunca, ali ne apsorbuju zeleno svetlo. To je čudno, jer je zeleno svetlo bogato energijom. Možda, Dasarma i njegove kolege razmišljaju kako je nešto drugo je već koristilo taj deo spektra kada su se razvili hlorofilni fotosintetizatori.
To “nešto drugo” bili bi jednostavni organizmi koji su hvatali solarnu energiju molekulom koja se zove retinaldehid. Retinalni pigmenti apsorbuju zeleno svetlo najbolje. Nisu efikasni kao hlorofil u hvatanju sunčeve energije, ali jednostavniji su, napisali su istraživači u novom članku.
Ovi ljubičasti organizmi (Poznati kao bakterije Arcaea) su otkriveni na mnogim mestima, od okeana, Antarktika kao i na površini lišća, rekao je Šviterman.
Retinaldehidni pigmenti se takođe nalaze u vizualnom sistemu složenijih životinja. Pojava pigmenata u mnogim živim organizmima upućuje na to da su se vrlo rano razvili, u precima zajedničkim za mnoge grane stabla života, napisali su istraživači. Postoje čak i neki dokazi da su moderni ljubičasti pigmentirani organizmi koji vole soli (halofili) mogli da budu povezani s nekim od najranijih života na Zemlji, koji su napredovali oko metanskih otvora u okeanu, rekao je Šviterman.
Bez obzira je li prvi život na Zemlji bio ljubičast, jasno je da život u bojama lavande odgovara nekim organizmima, Šviterman i Dasarma tvrde u svom novom članku. To znači da bi vanzemaljski život mogao da koristi istu strategiju. Ako vanzemaljci koriste mrežaste pigmente kako bi zarobili energiju, astrobiolozi će ih pronaći samo tražeći posebne svetlosne potpise, napisali su naučnici.
Kurir.rs/Dnevno.hr
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
