Namera Moskve da "osvoji“ jedini Zemljin satelit u narednoj deceniji je poznata već duže vreme, međutim njena najnovija potvrda došla je od samog direktora ruske državne kosmičke agencije "Roskosmos“, Dmitrija Rogozina.
On je u skorašnjem intervjuu za Sputnjik saopštio da ruska Akademija nauka i Naučno-tehnički savet "Roskosmosa“ upravo rade na sastavljanju strateške dokumentacije kojom bi trebalo da „predstave svoju viziju angažmana na Mesecu“. Pri tome je važno istaći da Moskva pred sobom ima daleko veći izazov od Amerikanaca šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, jer cilj nije samo sleteti na Mesec, nego potom i uspostaviti trajno prisustvo na njemu. Zato je tokom nedavnog susreta Dmitrija Rogozina sa njegovim američkim kolegom, direktorom NASA-e Džimom Brajdenštajnom, kao jedna od bitnijih tema razmatrana revizija svrhe Međunarodne kosmičke stanice (International Space Station – ISS) u cilju doprinosa budućim lunarnim operacijama. Rogozin je potvrdio da je sa Brajdenštajnom postigao saglasnost o "reviziji logike eksperimenata“ koji se vrše na ISS, što znači da će oni dobiti novu svrhu.
Ta svrha biće postizanje ljudske kosmičke autonomije od konstantne podrške sa Zemlje, i to u pogledu zaliha vazduha, vode i hrane, kao i popravki, pa i proizvodnje određenih komponenti. Ruska kosmička agencija "Roskosmos“ već u tom cilju namerava da istraži mogućnost upotrebe lunarnog tla kao resursa za trodimenzionalne štampače, čime bi proizvodnja različitih delova kosmičkih instalacija bila omogućena potpuno nezavisno od snabdevanja sa Zemlje. Rogozin je potvrdio da njegova agencija pokušava da shvati da li bi bilo moguće iz zemlje i minerala dostpunih na Mesecu dobiti prah koji bi se potom 3D štampom oblikovao u željene komponente kosmičkog hardvera. Na taj način bi održavanje lunarnih instalacija i njihova popravka bili drastično olakšani. Osim toga, Mesec je bogat snažnim energentom helijum-3, za koji je ruska Akademija nauka uverena da bi mogao da se eksploatiše i koristi kao gorivo za letelice i druge naprave. Kako i Kinezi gaje slične planove, moglo bi da se desi da se čitav projekat pretvori u veliko evroazijsko pregnuće za "osvajanje“ Zemljinog prirodnog satelita. "Ne isključujemo da se naš program za letenje na Mesec i formiranje naučne stanice na njegovoj površini realizuje sa našim kineskim kolegama“, rekao je Rogozin ranije i dodao: "Oni bi mogli da nam budu ravnopravni partneri već narednih godina“.
"Roskosmos“ planira da 2021. godine započne svoju prvu, besposadnu misiju na Mesec. Njena svrha bi bilo analiziranje tla i pronalaženje najbolje lokacije za uspostavljanje trajne baze, verovatno negde u blizini polova satelita. Sama baza bi bila potpuno robotizovana i mogla bi autonomno da funkcioniše bez direktnog ljudskog prisustva, odnosno svakodnevne aktivnosti na postrojenju bi obavljali specijalizovani roboti, dok bi kosmonauti periodično posećivali objekat dok se ne steknu uslovi za trajnije ljudsko prisustvo. Slanje čoveka na Mesec je inače u planovima „Roskosmosa“ zakazano za 2030. godinu. Do tada će robotizovana baza biti potpuno operativna i spremna za prihvat kosmonauta. Za ovako veliki poduhvat na razdaljini od gotovo 385.000 kilometara od naše planete, Rusiji će biti potrebna nova transportna sredstva velikih tovarnih kapaciteta. I dok se razvoj nove superteške kosmičke rakete na kojoj rade RKK "Energija“ i RKT "Progres“ drži u strogoj tajnosti, Rogozin je nedavno progovorio o planovima razvoja novog lansirnog sredstva iz familije "Sojuz“ raketa, odnosno o „Sojuzu-5“, i to sledećim rečima: "Rad na raketi 'Sojuz-5' biće podeljen u dva pravca.
S jedne strane, korporacija 'Energija' će razviti raketu za novu svemirsku letelicu sa posadom (verovatno se misli na letelicu "Federacija“, prim. aut.), dok će druga verzija ove rakete biti lakša i komercijalnija i nju će razvijati (privatna kosmička kompanija) S7. Oni će napraviti raketu baziranu na rešenjima za projekat 'Sojuz-5'. Ona će biti jeftinija i moći će da se lansira sa pomorskih lansirnih platformi“. Spekuliše se da je razvoj ovih raketa u stvari samo korak ka pravljenju nove superteške rakete koja bi „Sojuz-5“ koristila kao svoje „bustere“ u prvoj fazi lansiranja. Osim „Sojuza-5“, ruska kosmička industrija radi i na razvoju nove modularne rakete „Angara-5“ koja bi svoje drugo probno lansiranje trebalo da ima sledeće godine, a uvećana je i proizvodnja starih raketa tipa „Proton“, čiji će broj lansiranja u narednoj godini biti drastično veći nego do sada. Kako bi mogla da izađe na kraj sa novim strateškim zahtevima i ovolikim obimom planiranih lansiranja, ruska kosmička industrija biće u narednih godinu i po dana podvrgnuta temeljnom procesu restruktuiranja kako bi se proizvodnja svemirskih letelica i druge opreme uvećala, ubrzala i dodatno kvalitativno poboljšala. „Masovna proizvodnja“ je novi slogan „Roskosmosa“ u nameri da zavlada svetskim tržištem lansirnih tehnologija i ponovo afirmiše Rusiju kao svetskog lidera u kosmonautici.
„Kada imate masovnu proizvodnju, dobijate profitabilnu ekonomiju koja koristi postojeća tehnička i tehnološka rešenja, pa prema tome dobijate i kvalitet i pouzdanost“, rekao je Rogozin ovim povodom. On je potom precizirao da će se raznovrsni entiteti ruske kosmičke industrije pregrupisati u tri gigantske korporacije od kojih će jedna biti specijalizovana za proizvodnju raketnih motora, druga za trupove raketa i svemirskih letelica, a treća za letne i druge instrumente. „Roskosmos“ će u 2018. izvesti ukupno 17 lansiranja kosmičkih raketa, dok je za narednu godinu planirano više od 35.
Kurir.rs/Russia Beyond
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
