Od 2006. američko udruženje RPM Nautical Foundation identifikovalo je četrdesetak olupina duž 450 kilometara albanske obale, slabo poznatu baštinu.
Tamo su potonuli antički brodovi, rimski, možda i fenički, grčki ili ilirski, ponekad iz VII veka pre naše ere, ali i savremeni ratni brodovi. No danas je "većina blaga koje je ležalo na dubini od 20 do 30 metara gotovo potpuno nestala bez traga", kaže arheolog i istoričar umetnosti Neritan Ceka.
Nema dovoljno sredstava za nadzor
Iako su albanske vode bile nedostupne stranim roniocima tokom komunizma (1944-1990), danas su otvorenije, između ostalog i jer ova siromašna zemlja ne raspolaže sa dovoljno sredstava za strogi nadzor svoje obale, na veliko zadovoljstvo lovaca na olupine u potrazi za antičkim blagom ponekad neprocenjive vrednosti, ali i metala s modernih plovila.
"Bio sam među prvim svedocima tog blaga roneći početkom osamdesetih godina", ističe Neritan Ceka.
"Video sam amfore, glinene posude, arheološke predmete kojih danas više nema onde. Pljačka je sprovedena na varvarski način."
Pljačkaju Albanci i stranci
Po njemu, "što se tiče olupina blizu obale, Albanci i stranci sarađivali su u krijumčarenju arheoloških predmeta".
Teško je proceniti koliko iznosi ukupna vrednost tog krijumčarenja antičkim predmetima u Albaniji.
Na svetskom nivou, radi se o više od 3,5 milijardi evra godišnje, po proceni Aurona Tarea, Albanca koji predsedava Naučnim i tehničkim većem kulturne baštine pri UNESCO.
Kurir.rs/ Radio Sarajevo
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
