Projekat je započet 1937. godine. Napravljena je neviđeno velika maketa, a čitavi delovi Berlina su uklonjeni, sve u isto vreme dok se planirao Holokaust. Hitler je viziju svoje nacističke distopije hteo da nazove "Welthauptstadt Germania" (metropola sveta Germanija) i trebalo je, u teoriji, da bude gotova do 1950. godine. Šper je Hitlera već impresionirao svojim radom u Nirnbergu, gde je namerno reinterpretirao klasičnu arhitekturu u masivne i vrlo nacističke građevine osmišljene da uplaše i pojačaju moć.
Hitlerova i Šperova ideja bila je uzeti sve monumentalne zgrade, bulevare ili skulpture koje Europa ima te napraviti kopiju, samo nekoliko puta veću. Većina tih lepota bila bi niz jednog sedam kilometara dugačkog bulevara koji bi najbolje ilustrovao veličinu i moć nacističke Nemačke. Na jugu bi se nalazila trijumfalna vrata, kao pariska Trijumfalna kapija samo šest puta veća. Na severu, bulevar bi se otvorio prema ledini za održavanje parada koja se pruža prema velikom "Hitlerovom palatom".
Njegovu palatu su inspirisale elegantne građevine rimskog Panteona i Bazilike sv. Petra, ali Hitleru je od elegancije bila važnija veličina. Prostorije su bile zamišljene na 99.000 kvadratnih metara, i biti nadsvođene sa 200.000 tona materijala. Bio bi to centar nacističkog kulta i centar, srce velegrada, i najveća zatvorena zgrada na svetu koja bi mogla primiti 180.000 ljudi. Samo bi dah tih ljudi stvarao kišu jer bi se vlaga hvatala na plafonu i proizvodile kišu. Samo je šačica zgrada sagrađena, a Hitlerova kancelarija je uništena u bombardovanju Berlina 1945. godine.
Desetak kilometara od centra napravljen je stadijum za Berlinsku Olimpijadu koja se održavala 1936. godine. Bio je najveći u Evropi, slična rimskom Koloseumu, samo 200 metara duži. Nakon uspeha igara Hitler je zaključio da mu treba masivnija arena, ali je ona bila sagrađena samo do pola.
Ostatak velegrada Germanije bio bi premrežen puteva, železnicom, tunelima i prostorima za stanovanje. Sama okolina ne bi činila dobro svojim stanovnicima koji bi se po gradu morali kretati komplikovanim tunelima ispod zemlje da ne naruše lepotu i sklad spoljnog izgleda.
Arhitektura iskorišćena da doslovno i metaforički ubije ljude u pojam. Sa zemljom su sravnjeni čitavi Berlinski kvartovi, oduzeto je preko 60.000 stanova, i više od 100.000 Nemaca je ostalo bez krova nad glavom. Od Jevreja je preoteto 25.000 stanova. Izbačeni su, poslani u geta, pa u logore smrti, a Nemci bez kuća su nagurani u njihove domove. Jedno su vreme Jevreje bili radnici.
Šper je navodno rekao kako "su Jevreji naučili da prave cigle u egipatskom ropstvu". Upravo je to i početak Holokausta. Gros-Rosen, Buhenvald, i Mauthauzen logori smrti sagrađeni su kraj kamenoloma, dok je Saksenhauzen napravljen kraj ciglane. Šper je i potpisao ugovor sa SS-om kako bi sve cigle išle na gradilište Germanije. Desetine hiljada umrle su od neprekidnog rada na hladnoći. Radnu snagu od 130.000 ljudi nisu činili samo Jevreji nego i ratni zarobljenici, a uskoro su krenuli da sakupljaju Rome, homoseksualce i prosjake da se "pojača" proizvodnja.
Imao je Hitler svoje unutrašnje kritičare. Šper saradnik Hans Stefan nacrtao je niz karikatura kroz koje parodira megalomaniju. Smatrao je i da su ovi planovi u kontrastu s istorijom i kulturom Nemačke, i zato uvredljivi, a Hitlerovo pomeranje spomenika i nadogradnje svetogrđem. To je pokazivao kroz svoje radove. Gradnja je stala kako je rat napredovao. Šper je bio toliko uveren u nacističku pobedu da se radovao bombardiranju Berlina da se sve sravni sa zemljom i krene u pravu izgradnju.
Na kraju je zapravo imao sreće. Dok je Hitler, na žalost, izvršio samouboistvo i nije išao na sud, Šper je u Nirnbergu tvrdio kako nije imao pojma o Holokaustpa nije pogubljen. Sledećih 20 godina proveo je u zatvoru Špandau.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Screenshot
NE PROPUSTITE
