Davne 1994. godine, Doroti je vodila ljutu pravnu bitku sa svojim mužem oko starateljstva nad detetom. Kada je sud bezuslovno odlučio da starateljstvo dobije njen bivši muž Haris Tod, Doroti se odlučila na drastičan potez - da za sobom ostavi svoj dom u SAD i sve ljude koje poznaje, a sa sobom povede svoju ćerku koja se tada zvala Savana.
"Mislim da su me FBI i sve ostale službe zakona podcenili" rekla je Doroti.
Doroti je započela da piše dnevnik koji je namenila ćerki Savani, kojoj je promenila ime u Samanta, u kojem je želela da joj objasni sve od početka.
"Mojoj dragoj Savani... jednog dana daću ti ovaj dnevnik i nadam se da ćeš bolje razumeti svoju majku", stajalo je u dnevniku.
Samanta priča kako do tada nije ni znala koje joj je pravo ime.
"Moje ime je Samanta Geldenhojs. Rođena sam kao Savana, ali to tada nisam znala. Odrasla sam na Sunčanoj obali, u Australiji, na najčarobnijem mestu koje znam. Celog života znam moju majku kao Aleks. Ali ona nema nikakve veze s tim imenom. Ona je Li Barnet", priča Samanta i dodaje šta je još bilo zapisano:
"Oduvek mi se sviđalo ime Savana, podseća me na veliku lepotu. Takođe, podseća me na moj dom za koji se nadam da će biti i tvoj jednog dana. Podseća me na beskrajna polja trske, na škampe, na plave čaplje..."
Problemi u braku Doroti i Toda počeli su još prve godine, od momenta kada je saznala da je ostala u drugom stanju. Na početku poznastva odnos se razvijao u prijateljskom pravcu, i nakon pret godina prijateljstva stvari su počele da se menjaju.
"Ubeđivao me je kako se pored mene oseća drugačije, da samo ja činim da se tako oseća...i stvari su počele da se razvijaju u tom pravcu" ispričala je Doroti.
Ona je bila više istraživačkog i vedrog duha, dok je Tod bio introvertan tip koji, za razliku od nje, nije želeo decu. To je, prema rečima zajedničkih prijatelja, vrlo jasno svima stavljao do znanja. Ona se međutim nadala da će se desiti nešto što će u njemu probuditi tu ljubav, i da će moći da uživaju u svojoj porodici.
"Držala sam se tog mog ludačkog sna da će se neko čudo desiti i da će na kraju sve biti u redu" rekla je ona.
Međutim, čitavu njenu trudnoću on je ponavljao jednu jedinu rečenicu " Ne postoji nikakva beba..". Čak i u njenom 8. mesecu trudnoće.
"Kada sam mu rekla da mislim da sam trudna, on je samo odgovorio 'O.K. idi i abortiraj'. Ja sam bila potpuno slomljena" priseća se ona.
Svađe su narednih meseci postajale sve učestalije i ozbiljnije, toliko da se tokom jedne od njih Doroti prevrnula preko stola. A kada se osvestila, Toda nije bilo. Trudna i sama, zapala je u očaj ne razumejući kako neko koga toliko voli može da bude tako hladan i okrutan. Rekao joj je da želi da ona ode iz kuće, što je ona odbila. Mislila, je, kako kaže, da ako jednom ode, nikada se više neće vratiti.
Tada je, kako ona tvrdi, počeo da gradi temelje na osnovu kojih će kasnije tvrditi da ona nije mentalno zdrava.
"Stalno mi je govorio, pogledaj se, ti si bolesna, nisi mormalna... pogledaj svoje lice u ogledalu, nisi normalna" priča ona.
Kada su na nagovor njene majke otišli na bračno savetovanje, psihijatar joj je konstatovao bipolarni poremećaj sa tendencijom ispoljavanja nasilja. Tada je rekla terapeutu da smatra da ima jake razloge da bude uznemirena. Na tu konstataciju, on joj je prepisao nešto od čega će joj navodno biti bolje. Potom je saznala od prijatelja koji je lekar da je to antipsihotik i da bi bilo bolje da ga ne pije.
"Međutim, do tada sam već popila tri pilule" kaže ona. Tek kasnije je saznala da je Tod, njoj iza leđa, već razgovarao sa njenom majkom kao i sa doktorom, a kada su otišli na prvu terapiju, ponašali su se kao da se prvi put vide.
Kada je to saznala, podnela je zahtev za razvod, ali je on insistirao da ona pati od posttraumatskog stresa. Tako su se našli usred ljute borbe za starateljstvo. On je nju predstavljao kao nasilnu osobu koja je opasna po njega ali i po sebe.
Ključnu ulogu u tom procesu je, pored kako kaže Todovih laži, bilo i svedočenje doktora koje joj je uništilo život. Lekar koji joj je konstatovao bipolarni poremećaj je tvrdio da je ona agresivna i opasna. Uprkos svedočenju još dva lekara koji su svedočili da ona nema bipolarni poremećaj, šteta po njen život je, kako kaže, bila već učinjena.
"Što više tvrdite da ste normalni, luđe izgledate jer vas ljud već posmatraju kao bolesnu osobu" kaže ona.
Sudija je potom odlučio u Todovu korist jer bi njeno stanje "moglo da dovede do ubistva ili samoubistva". U februaru 1994. godine, Tod je zvanično dobio puno starateljstvo nad bebom koja je tada imala 9,5 meseci. Tog istog dana, Tod je došao po dete.
"Kada su došli i oteli mi je, jednostavno sam pukla. Otišla sam u kupatilo, sela na kadu i plakala do besvesti. Najgore mi je bilo i to što je Tod rekao na sudu da će, kada dete bude imalo 3 godine, odvesti i nju kod psihijatra da vidi da li i ona ima iste simptome. Samo sam pomislia ako ja, kao odrasla žena, nisam uspela da dokažem da nisam psihički bolesna, kako će malo dete?".
Podnela je žalbu koja je odbijena zbog papirologije i tada je shvatala da je sama i da ne postoji niko ko može da joj pomogne.
"Tada sam počela da planiram moj beg" rekla je. Uzela je poslednjih 10.000 dolara koje je imala i svoje dete tokom zakazanog viđanja i ušla u iznajmljen automobil sa svojim starijim bratom. Uzela je i lažne krštenice, prepravljene pasoše, otišla na aerodrom u Atlanti i napustila zemlju.
Trebalo je da vrati Savanu do 6 sati, ali u to vreme je bila već u Parizu.
"Mislim da se nikada nisam nasmešila. Nikada nisam uzimala zdravo za gotovo situaciju u kojoj sam. Svaki sekund koji sam provela na slobodi sam ozbiljno shvatala. Ali, bila sam slobodna od njih, i moje dete je bilo slobodno od njih" rekla je.
Ona je do Australije stigla preko Nemačke, Francuske, Malezije, Južne Afrike, Bocvane i Novog Zelanda. Na tom putašetviju upoznala je muškarca u Južnoj Africi, Huana, za koga se potom i udala. Njen muž je, kako kaže, obožavao njenu ćerku a potom su dobili i sina Risa.
"Sunčana obala u Australiji je izuzetno lepo mesto sa idealnim uslovima za porodicu i podizanje dece" rekla je Doroti.
Ipak, nakon nekog vremena, par se razišao, i po rečima njene ćerke Samante, Doroti je bila izuzetna samohrana majka. Jedini otac za kojeg je Samanta znala, je Huan Geldenhjuz.
Jednom prilikom, Doroti se izletela u razgovoru sa nekim i priznala da je u Australiji u bekstvu od nasilja koje je doživela u Americi. A onda jednog jutra, policija je zakucala na vrata.
"Bila sam na telefonu tog jutra, oko 7.30 kada se čulo udaranje po vratima. Još sam bila u pidžami kada sam videla ljude sa oružjem u rukama kako mi viči da imaju nalog za moje hapšenjne.
Samo nedelju dana pre toga, muškarac koga je Samanta znala kao svog oca, umro je od raka, a sada su ona i Ris bili suočeni i sa gubitkom majke jer mora u zatvor.
"Videla sam majku kako sedi na kauču sa dva FBI agenta i nisam ni slutila šta se dešava. Kada sam je pitala o čemu se radi objanila mi je: 'Znaš da nikada nismo imali kontakt sa bilo kim od familije i prijatelja iz SAD. To je zato što sam tamo bila udata, i optužena sam da sam te kidnapovala, morala sam da te spasem i čuvam na sigurnom i molim te da mi veruješ'. Naravo da sam ostala uz nju", priča Samanta.
Tada je saznala gde i kada je rođena, koje joj je pravo ime i sve drugo što nije znala o sebi. Sve što je potom tokom suđenja čula o svojoj majci bilo je toliko šokantno za nju da nije mogla da im se ne smeje u lice". Naročito na tvdnje da ima bipolarni poremećaj, da je nasilna i slične stvari.
"Sve je izgledalo kao roman koji čitate i ne možete da prestanete" priča Samanta.
Na kraju Doroti je odležala u zatvoru 21 mesec a pretila joj je kazna od 23 godine.
"Zakon je prekršen kada je korumpirani sistem meni oteo dete, a detetu majku" objasnila je ona koja nikada nije prihvatila da je kriva za kidnapovanje. Takođe, kaže da se nije pokajala jer je ćerka odrastala bez Toda.
"Pokazalo se da je sa mnom sve u redu. Nikada nisam uradila ništa nasilno, nikada nikom nisam pretila. Odgajila sam dvoje savršeno zdrave i inteligentne dece koja su srećna. I recite mi, nakon toliko vremena, ko je lagao a ko govorio istinu" rekla je Doroti.
Kurir.rs / Daily Mail
Foto: AP / Cannon Detention Center; YouTube prtscr / Platform7
NE PROPUSTITE
