Udovica kralja Džordža V, kraljica Meri umrla je 1953. godine, a posle šest godina objavljena je njena biografija autora Džejmsa Pejp-Henesija koji je detaljno intervjuisao članove kraljevske porodice, nekadašnje zaposlene i ljude bliske porodici.
Na žalost, iz knjige je izbacio neke od najinteresantnijih i najkontroverznijih detalja jer je znao da neće proći cenzuru. Sada su konačno objavljene njegove privatne "žvrljotine", posebno one o par dana koje je proveo sa Volis Simpson i abdiciranim kraljem Edvardom VIII u Parizu. Deo prenosi britanski tabloid Dejli mejl.
"Vojvoda od Vindzora je, na prvi pogled, mnogo manje mali i delikatan nego što su me uveravali, ne izgleda kao lutka u izlogu, već kao osoba normalnih proporcija. Ima očeve oči i čini mi se i njegov način gestikuliranja i manire. Pio je mleko koje je vojvotkinja nazivala "ono za čir".
Moram da napomenem da je ona u suštini glupa žena, sa malo mozga, jako puno dobre volje i žestokom koncentracijom. Kao i ova njena kuća u Parizu, neverovatno je Amerikanka, a vrlo specifično, prava južnjakinja, ponekad sam se osećao kao da sam u Montgomeriju, u Alabami, samo je falila viseća mahovina sa drveća. Ona je jedna od najneobičnijih žena koje sam ikada video.
Sva je ravna i šiljatih uglova. Kao da je napravljena za srednjevekovnu igraću kartu. Njena ramena su mala i visoka. Ima monumentalno veliku glavu i uvek dva ista izraza lica - iščekivanja ili odobravanja. Ogromne, venama prešarane oči, obojene usne i kanibalske zube. Ogromna usta stisne jedino kada se spomene ime njoj nimalo drage kraljice majke (Meri). Neverovatno je drage i pozitivne prirode, ali kaže da se razočarala u mnoge. Sama je kuća prepuna lepih boja i ideja i stvari. Luksuz joj je važan, odaje kraljice majke u Klarens Hausu liče na skromnu hotelsku sobu u poređenju s ovim.
I moja soba je krcata svime što čovek može da poželi. Samo kupatilo izgleda kao prodavnica parfema. Vojvoda sa baštovanima, iako su Francuzi i Španci priča na nemačkom, jer je to jezik na kojem se, osim na engleskom, najbolje snalazi. Jedan od njihova četiri psa zvao se Piter Tauzend, po pilotu za kojeg je htela da se uda mlada princeza Margaret. "Moja majka je mrzela selo", govorio mi je Vojvoda. Pričao je kako je kraljica Meri za sebe uvek govorila kako je devojka iz grada, rođena u Londonu. Njoj su odlasci u zamke Sandringam i Balmoral predstavljali napor. Pričao je i kako je kralj bio neverovatno grub prema svojoj supruzi, tako da je ponekada odlazila od stola. "Mama je bila sasvim druga osoba kada on nije bio kraj nas. Stalno se pije čaj, iako ga Volis mrzi, ali ga neprestano doliva suprugu. Usput priča kako joj je žao što devojke Elizabeta (današnja kraljica) i Margaret odrastaju okružene ljudima koji nisu u stanju pošteno ni da im ispeglaju i izmere odeću. Za večeru se, iako nema drugih gostiju osim mene, svi sređujemo. Nose se odela, najbolje cipele, uske haljine i dragulji. Posle toga Vojvoda mi pokazuje svoje papire, posebno one iz 1936. Posebno mi pokazuje pismo u kojem ga majka, kraljica Mery, moli da svoju abdikaciju ne proglasi preko radija.
"Ona nikada nije razumela moju situaciju jer ona nije bila zaljubljena u mog oca, ne stvarno, ne kao ja u Volis", govorio bi mi.
"Svi ti silni papiri, kada bi se kasnije objavili, dali bi kompletnu sliku haosa abdikacije. Smrtno ozbiljne prepiske ministara, moljakanja članova porodice, saveta prijatelja, sve zatvoreno u limenu kutiju sa kraljevskim žigom. Moja majka je u svemu tome bila moralna kukavica", govori mi Vojvoda o tome kako nikada otvoreno ni o čemu nije htela da razgovara. Uvek je izbegavala diskusiju. Drugi dan sam ručao sa Volis pastrmku punjenu bademima. Poklonio sam joj indijansku igračku. Rekla je da će odmah da ode u Kartije i napraviti kopiju igračke od zlata i korala. Uveče smo opet bili svi zajedno uz koktele i večeru. Volis i ja smo sedili u uglu sobe i ona se nije ustručavala da mi govori o tome kako su se ponašali loše, odvratno i hladno prema njima u Engleskoj.
Kurir.rs/Express.hr
Foto printscreen Wikipedia
NE PROPUSTITE
