Tek dva dana kasnije otkrivena je njegova smrt jer je na vratima hotelske sobe ostavio oznaku 'ne uznemiravaj'. O njegovoj smrti odmah su obavestili njegovog nećaka Savu Kosanovića: "Na stolu je stajala jedna od mnogobrojnih metalnih kutija u kojima je držao svoje papire. Bila je otključana i otvorena. U njoj su bila pisma njemu bliskih osoba i neke fotografije koje su mu bile verovatno bile vrlo važne i koje su na njega ostavile utisaku tim poslednjim trenucima. Život mu se ugasio kao sveća", piše u knjizi Branimira Jovanovića 'Teslin čudesni svet'.
Njegovo telo bilo je dva dana izloženo u pogrebnoj dvorani u Madison aveniji, gde je održana komemoracija 10. januara. Naučniku su došli da odaju počast i mnoge uvažen javne ličnosti, prijatelji i poznanici, a govore je prenosio radio Njujork.
"Gradonačelnik Njujoka Fiorelo Henri La Gvardia pročitao je oproštajni govor koji je napisao Louis Adamič, slovenski pisac, esejista i prevodilac i grupa 'Slovan' odsvirali su srpsku rodoljubnu pesmu 'Tamo daleko'", kaže Milica Kesler, koautorka izložbe povodom obeležavanja godišnjice Tesline smrti. Opelo je održano u Katedrali Sv. Jovana Bogoslova koja je prvi put otvorena nakon 20 godina.
"Episkop Dionisije, poglavar Srpske pravoslavne crkve u SAD, nije došao jer mu se nije svidelo što će telo biti kremirano, pa je poslao svou zamenu koju je nećak Kosanović otpustio jer je delovao prljavo i neuredno", navela je Šarlot Mužar, dugogodišnja sekretarica diplomate i publiciste Save Kosanovića čija je majka Marica bila najmlađa Teslina sestra.
Briga o Teslinoj imovini pripala je nećaku Kosanoviću i to prema odluci američkih vlasti od januara 1943. On je pre odlaska za London isplatio sve račune za ležarinu Teslinih stvari i čuvanje posmrtnog pepela. Hteo je da vidi i Teslinu ostavštinu, ali su mu radnici u skladištu rekli da je 'grupa momaka iz FBI-a došla noću i napravila snimke svih njegovih stvari."
Sve što je ostalo iza Tesle upakovano je u 60 paketa i brodom 'Srbija' iz Njujorka je otplovilo za Rijeku, a zatim u septembru 1951. godine stiglo u Beograd. Tamo je sve prvo bilo smešteno na Elektrotehničkom fakultetu, a godinu dana kasnije u Genčićevu vilu.
Zanimljivo je da je FBI bacio oko na njegove izume iako je Tesla imao američko državljanstvo. Tačnije rečeno, o njegovim izumima brigu je preuzeo Ured, a nadzor nad vlasništvom stranaca koji je sve njegove stvari, pre no što su prebačene u Evropu, stavio na sigurno mesto i prekontrolisao. Razlog su Teslini izumi, a naročito tzv. 'zrak smrti'.
Iako su službeno demantovali da su bile zbog toga zabrinuti, američke su vlasti bile zapravo jako zainteresovane u kojoj je fazi izum. On zapravo i nije bio posebna tajna, jer je o njemu pisao Njujork tajms još 1934. godine. Ali, kad pronalazač takvog kalibra spominje bilo kakvo oružje, svaka vlada postaje zabrinuta.
U pismu Dž. Edgar Huveru, prvom i dugogodišnjem šefu FBI-a, jedan njegov službenik je 1940. godine opisao situaciju u svetlu novinskih priča: "Ako je, kao što tvrdi autor teksta, Nikola Tesla doista usavršio 'zrak smrti', potrebna je mera predostrožnosti da ga se zaštiti od moguće otmice i mučenja ukoliko bi neprijatelj želeo da se domogne ove tajne koja je neprocenjivo vredna za odbranu", piše Vintadž Njuz.
Za jednog od tih neprijatelja smatrali su i samog nećaka Savu Kosanovića, koji je početkom 1950-ih uspeo da vrati imovinu svog strica. Direktor FBI-a Huver dao je Teslinim dokumentima oznaku najtajnijih materijala, jer su potencijalno mogli biti opasni u rukama neprijatelja. Danas se nalaze u spomenutom beogradskom Muzeju Nikole Tesle.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
