Osim toga, ističu da je verovatno prekasno uraditi bilo šta u vezi s tim.
To bi moglo da nagovesti katastrofalnu sudbinu za ostrva i priobalna područja, a takođe, osam od deset najvećih svetskih gradova nalazi se u blizini obale.
Majkl Bevis, profesor geodinamike na Univerzitetu u Ohaju i glavni autor studije, kaže da je čovečanstvo verovatno došlo do tačke nakon koje nema povratka kada je reč o borbi protiv klimatskih promena.
"Jedino što možemo da uradimo je da se prilagodimo i ublažimo dalje globalno zagrevanje, ali u svakom slučaju je prekasno da prođemo bez negativnih posljdica, jer će doći do dodatnog porasta nivoa mora", rekao je Bevis.
Dodao je kako se led na Grenlandu topi u ciklusima zbog prirodnih vremenskih fenomena i istakao da su rastuće temperature pogoršale taj trend.
Studija Bevisovog tima razlikuje se od prethodnih istraživanja o Grenlandu jer je fokusirana na jugozapadni deo Grenlanda koji nema mnogo glečera.
Studija, objavljena prošlog meseca u naučnom magazinu "Priroda" (Nature) pokazala je da se glečeri na Grenlandu tope 50 odsto brže nego pre industrijske revolucije i 33 odsto brže nego u 20. veku, što će dovesti do povećanja nivoa mora širom sveta za blizu 7 metara.
Osim toga, ova studija analizirala je GPS podatke s obale Grenlanda kako bi se preciznije razumela prethodna istraživanja iz zajedničkog projekta NASA-e i nemačkog svemirskog centra koja su pokazala da Grenland gubi 280 gigatona leda godišnje uzrokujući time porast globalnog nivoa mora za 0,03 inča.
Bevis je sa svojim timom otkrio da se led na Grenlandu 2012. godine topio četiri puta brže nego 2003. godine. To ubrzanje uglavnom se dogodilo na jugozapadu Grenlanda.
Kurir.rs/Gardijan Foto: Profimedia/Ilustracija
NE PROPUSTITE
