U raspravi 29. januara pred Odborom za obaveštajna pitanja američkog Senata, doduše, Balkan nije spominjao, ali jeste u dokumentu, i to sa dve rečenice.
"Zapadni Balkan će, gotovo je sigurno, biti pod određenim rizikom od nasilja niskog nivoa i mogućeg otvorenog vojnog sukoba tokom 2019. Rusija će nastojati da iskoristi etničke napetosti i visoke nivoe korupcije kako bi sprečila da se zemlje ovog regiona kreću ka EU i NATO", navodi se u izveštaju koji je predstavio direktor NI, Danijel Kouts.
Analitičar Aleksandar Pavić kaže za Sputnjik da je mogućnost vojnog sukoba realnost iz prostog razloga što o tome govore američki zvaničnici.
"Postoje dobre šanse za to jer se Amerika pojavljuje i kao palikuća i kao vatrogasac. Ako oni budu insistirali, pritiskali da Srbija i RS (Republika Srpska) uđu u NATO i da se po svaku cenu postigne neki dogovor o Kosovu, naravno da su onda veće šanse za izbijanje konflikta. Znači, to najviše zavisi od ponašanja Amerikanaca, a onda i ostalih zapadnih sila koje ovde imaju vojnu, medijsku i finansijsku premoć na terenu", ukazuje Pavić.
Na pitanje kakva je tu uloga Rusije, on napominje da je, kao i uloga Kine, ona za SAD, na celoj zemaljskoj kugli, negativna. Rusija i Kina su u novoj američkoj doktrini označene kao strateški neprijatelji, odnosno suparnici, pošto jedine mogu da pariraju Americi na globalnom planu. Ni Balkan nije izuzetak.
"I na Balkanu je Rusija viđena kao, kako oni to vole da kažu, maligni faktor. To je tako u očima onih koji žele da Amerika ostane i dalje imperija koja vlada svetom i koja ima pravo da se upliće u odnose po celoj zemaljskoj kugli", naglašava Pavić.
Konstataciju da su od 42 strane izveštaja ove službe, koju vodi Danijel Kouts, samo dve rečenice posvećene Balkanu, on ne vidi kao manjak interesa za Balkan. Naprotiv.
Sleva nadesno: Kristofer Vrej, šef FBI, Đina Haspel, šefica CIA i Danijel Kouts, šef NI
"Unutar Evrope u izveštaju su izdvojeni samo Balkan, Turska i Velika Britanija zbog Bregzita. Iz toga proizilazi da su upravo to glavne neuralgične tačke i uz to, naravno, ruski i kineski uticaj u Evropi. To čak i nije ništa novo. U avgustu je odlazeći američki funkcioner zadužen za Evropu i Evroaziju, Ves Mičel, naveo Balkan, zajedno sa Ukrajinom i Gruzijom, kao mesta koja su na prvoj liniji fronta u borbi protiv ruskog uticaja", napominje Pavić, inače odličan poznavalac američke političke scene.
Na pitanje da li to znači da treba očekivati njihove dodatne pritiske na Srbiju i Republiku Srpsku, Pavić nema dilemu: Apsolutno!
I analitičar Dragomir Anđelković ukazuje na činjenicu da je Balkan bure baruta koje se najčešće potpaljuje sa strane.
"Kada se priča o ratovima na Balkanu, to može da bude nečija tendenciozna namera da se izaziva strah i haos i to koristi za geopolitičke ucene i pritiske. Ratovi su mogući, ali ta mogućnost nije takva da bi pričali o velikoj verovatnoći. Ratovi na Balkanu proizilaze iz stranog podmetanja ratova", kaže on i ocenjuje da je, u ovom slučaju, cilj da se blokiraju oni centri moći na Zapadu koji su spremni na saradnju sa Rusijom i da se nametne atmosfera što veće tenzije, odnosno da se mobilišu snage protiv Rusije.
U ovom izveštaju najviše pažnje posvećeno je svetskim žarištima kao što su Sirija, Irak, Nigerija, Jemen, kao i pretnjama terorističke Islamske države, ali i nuklearnom programu Severne Koreje, svemirskom naoružanju, oružju za masovno uništenje...
Kurir.rs/Tanjug/Sputnjik Srbija
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
