Njihova priroda još uvek nije objašnjena, izjavio je za Sputnjik direktor Instituta za istraživanje nuklearne fizike Moskovskog državnog univerziteta Mihail Panasjuk.
„Pomoću teleskopa smo uspeli da dobijemo značajnije rezultate nego što smo očekivali. Čini se da smo naišli na nove fizičke pojave. Zasad ne znamo kakva je njihova fizička priroda.
Na primer, za vreme leta ’Lomonosova‘ na visini od nekoliko desetina kilometara nekoliko puta smo zabeležili svetlosnu ’eksploziju‘ ogromne jačine. A ispod nje je sve bilo čisto, nije bilo nikakvih munja i oblaka! Ostaje pitanje šta ju je izazvalo“, objasnio je Panasjuk.
On je naveo da se čitava atmosfera Zemlje sija izlivima ultraljubičastog zračenja, od kojih su neki poznati naučnicima — to su vatrenjaci (električna pražnjenja u mezosferi i termosferi) i vilenjaci (veliki bleskovi u gornjem delu grmljavinskog oblaka).
Svemirski brod „Lomonosov“ proizvela je korporacija VNIIEM po nalogu Moskovskog državnog univerziteta. Satelit je u orbitu izvela raketa-nosač „Sojuz 2.1a“ u aprilu 2016. tokom prvog lansiranja sa kosmodroma „Vostočni“.
„Lomonosov“ proučava prolazne svetlosne pojave (kratke bleskove) u gornjem delu Zemljine atmosfere i karakteristike zračenja Zemljine magnetosfere.
Njegova težina je 625 kilograma. Satelit je opremljen svemirskim teleskopom za merenje energetskog spektra i hemijskog sastava kosmičkih zraka ekstremno velikih energija iz orbite blizu Zemlje. Osim toga, na njemu su ugrađeni instrumenti za istraživanje kosmičkih gama-zračenja i obližnje Zemljine magnetosfere.
Kurir.rs/Sputnjik Srbija
Foto printscreen Sputnjik
NE PROPUSTITE
