Petogodišnja politika kitolova obnavlja se nakon što je ministar za ribarstvo, Kristjen Džulison, objavio da će godišnja kvota biti 209 kitova perajara i 217 kitova usana u narednih pet godina, prenosi AP.
I dok mnogi Islanđani podržavaju lov na kitove, sve veći broj biznismena i političara protivi se toj praksi, zbog zavisnosti te severnoatlantske ostrvske nacije od turizma.
Kitolov, kažu oni, loš je za biznis i predstavlja pretnju reputaciji zemlje i rastućem međunarodnom turizmu koji je postao okosnica nacionalne ekonomije ostrva.
Islandska putnicka asocijacija izdala je saopštenje u petak u kome se kaže da vlada nanosi štetu "velikim interesima" nacije i ugledu zemlje, kako bi se okoristio mali sekotor lova na kitove koji se bori da proda svoje proizvode.
"Njihovo tržište za kitove su Japan, Norveška i Republika Palau", kaže se u saopštenju i doaje "naše tržište je čitav svet".
Islandska statistička agencija kaže da turizam udeluje sa 8,6 odsto u ekonomiji ostrva. U 2016. turizam je proizveo više dobiti od ribaske industrije ostrva, po prvi put u istoriji.
Island ima četiri broda naoružana harpunima, koji su u vlasništvu četiri pomorske kompanije koje izveštavaju da posluju sa gubitkom ili malim profitom.
Prošle godine, industrija je ubila pet kitova ušana i 145 kitova perajara, kažu podaci Direktorata za ribolov.
Pošto se komercijalni lov na kitove obnovio na ostrvu 2016, kompanije kitolovaca nikad nisu ispunile odobrene kvote. Kao rezultat, smatra se malo verovatnim da ce biti ubijeno 2.130 kitova, koliko je odobreno u sklopu ove politike, prenosi Glas Amerike.
Međunarodna komisija za kitove (IWC) proglasila je zabranu komercijalnog kitolova tokom 1980-ih godina, zbog smanjenja njihovog broja. Japan je u decembru saopštio da se povlači iz IWC-a zbog neslaganja sa politikom Komisije. Island je i dalje član IWC.
Kurir.rs / Tanjug
Foto: AP / Free Russian Whales
NE PROPUSTITE
