Četiri godine Đanfranko Franciozi, ili Đanino, kako su ga zvali, uživao je poverenje mafije – od one kolumbijske, preko italijanske i španske. Obični čamac bi uspeo da pretvori u ekvivalent Ferariju, plovilo kojim bi krijumčari prevozili tone kokaina, ali u koje bi on ugradio uređaje za prisluškivanje.
Svoj život opisao je u knjizi 'Đavolji satovi'. Dana 26. 02. 2009., obaveštajci koje je okupio, uhapsili su su desetine trgovaca drogom i zaplenili devet tona kokaina. Istog dana završio je njegov posao policijskog doušnika i počela je njegova noćna mora. Poznat kao italijanska verzija Donija Braska, nakon što je kao agent FBI-a ušao u mafijaško leglo u Njujorku krajem 70-ih, tako je i Đanino odradio posao, a danas živi u kamp-kućici u severnoj Italiji.
Italijanska država iskoristila ga je da se infiltrira u narko-kartele, a sad je suočen s dugovima i pretnjama smrću od onih koji su mu pomogli da izgradi biznis izgradnje brodova koji je 2015. vredeo 1,5 miliona evra. "Izdao sam narko-bosove, a onda je italijanska država izdala mene", kaže Đanino koji je jedan od stotina bivših policijskih informatora i državnih svedoka koje država koristi u borbi protiv mafije. Đanino je jedan od hiljada bivših policijskih informatora i državnih svedoka koji se koriste u antimafijskim operacijama, a koji nakon toga postaju žrtve slomljenog sistema koji nije u stanju da im pruži bezbednost i podršku, prvenstveno zbog budžetskih ograničenja.
Mnogi bivši poslovni ljudi, koji su pomogli u suđenjima mafiji da bi dobili – tzv. 'pizzo' - novac za zaštitu, završili su u na kraju u stečaju. Drugi su napustili zemlju, a nekolicina ljudi, koji su bili opterećeni dugom, oboleli su od depresije i na kraju se ubili. Roko Greko, preduzetnik iz Gele na Siciliji, ubio se ovog meseca nakon što ga je ministar unutrašnjih poslova zabunom stavio na popis biznismena za koje se sumnjalo da su povezani s mafijom, pa su mu zabranili da konkuriše za poslove s državnim institucijama. I Đanino je razmišljao o samoubistvu. "Tačnije tri puta. To se događa kad sve rizikuješ za državu, a onda shvatiš da si za njih obična budala", kaže on.
Informacije prikupljene od policijskih doušnika i državnih svedoka jedan su od najefikansijih instrumenata protiv mafijaških klanova, ali cena koju plaćaju može biti visoka. Popis ubijenih je dug i nastavlja da raste. Najnovije ubistvo dogodilo se na Božić prošle godine kad su brata pripadnika mafije, koji je postao doušnik, upucala dvojica muškaraca s kapuljačama, a policija je to smatrala ubistvom koje je organizirala Ndrangheta – jedna od najmoćnijih mafijaških grupa u Italiji.
Tomazo Busketa, čija su otkrića osamdesetih godina donela smrtonosni udarac poznatijoj sicilijanskoj mafiji, verojatno je platio najvišu cenu. Između 1982. i 1984. ubijen je njegov brat, zet, šurak i četvoro unučadi, a nestala su mu i dva sina. U Italiji je problem priznavanja i zaštite svedoka postao vrlo veliki. Prema zvaničnim podacima ministarstva unutrašnjih poslova, oko 6.200 ljudi je pod zaštitom svedoka u Italiji, uključujući i članove porodica. Državnim svedocima se plaća mesečna stipendija od 1.000 do 1.500 eura, plus dodatnih 500 eura mesečno za svakog člana obitelji. Ali država više nema potrebne ekonomske resurse za zaštitu saradnika. Prošle nedelje, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova u zemlji, Mateo Salvini, saopštio je kako će njegovo ministarstvo preispitati izdatke za policijsku zaštitu za one koji su pod pretnjom mafije, rekavši: "Neki ljudi su predugo pod policijskom pratnjom".
Sve je više poziva na bolju i dulju zaštitu državnih svedoka ili policijskih doušnika. Ignjacio Kutro, sicilijanski preduzetnik i predsednik Nacionalnog udruženja državnih svedoka, već je do sad doživro brojne pretnje – od spaljenih automobila i paketa s mecima, a sve zato jer je pristao da svedoči protiv osumnjičenih reketaša i zato jer je ušao u program zaštite svedoka. I njemu i njegovoj porodici je ukinuta zaštita: "Italija gura ljude da se bore protiv mafije, a kad država dobije ono što želi, onda na njih zaboravi. Mi smo hrpa hodajućih mrtvaca", rekao je. Drugi su morali pobeći iz Italije. Prošle godine Marija Valonearanci, koja je izdala svog supruga inače šefa u Ndrangeti, preselila se u Nemačku jer su je mafijaški šefovi uspeli pronaći čak i u skloništu.
Iz istog razloga Fabricio Demitri, bivši doušnik, i njegova supruga, rođaka šefa iz Apulije, pobegli su sa svojom decom u Kanadu, tražeći azil nakon što su lokalni klanovi otrovali dva njihova psa, a muškarac povezan s mafijom otkrio ih je dok su se sakrivali. Đanino se hteo da skloni u Francusku ali bezuspešno. Neke zemlje EU odbijaju da prihvatr građane iz drugih država članica EU na osnovu azila jer smatraju da matične zemlje mogu pružiti dovoljnu zaštitu. U drugim slučajevima problem je čisto birokratski. Zapošljavanje policajca ili civila na tajni zadatak u mafijaškom klanu prolazi kroz obaveštajne jedinice. Zbog toga policijske staanice obično o tome nisu obaveštene, što kasnije može zakomplikovati zahteve za državnom zaštitom ili za ekonomskom pomoći jer se ime doušnika ne pojavljuje u službenim dokumentima i ime agenta se drži u tajnosti, pa niko za njega ne zna izvan obaveštajne zajednice.
U srpnju 2007., Đanina je uhapsila francuska policija dok je radio na tajnom zadatku. Nadao se da će se pre ili kasnije priznati da je on doušnik, ali italijanska policija nije obavestila svoje francuske kolege o njegovoj ulozi. Proveo je sedam meseci u zatvoru pre nego što ga je Rim napokon izvukao, piše Gardian. U ponedeljak je italijanska filmska zvezda Bppe Fiorelo saopštio kako će snimanje TV serije na osnovu Đaninove priče započeti u maju. "Vrlo malo ispitanika uspe da počne novi život. Većina policijskih doušnika i državnih svedoka završava u bankrotu i pati od depresije, a ne dobijaju ni psihološku podršku pa su prisiljeni živeti kao zatvorenici dok su mafijaši još uvek na slobodi", kaže Piera Aielo, poslanica koja je otkrila da je bila državni svedok na izborima prošle godine. Aielo je sada članica italijanske parlamentarne antimafijske komisije.
Prošlogodišnji zakon obavezuje državu da bivšim doušnicima osigura alternativno zaposlenje. Sve što je Đanino tražio, bio je posao grobara na groblju za nešto više od 1.000 evra mesečno. Da bi spojio kraj s krajem, prodao je Roleks koji mu je dao šef španskog narko-kartela za 1.500 evra. "To nije bio pravi dar, bila je to vrsta ugovora kojim mi je poručio da moje vreme pripada njima. Istovremeno, moj ugovor s državom da budem policajac na tajnom zadatku bio je potpis na desetinama podebljih dosjea. I to je isto značilo da moje vreme pripada njima. Ono što nije zapisano u dokumentima bilo je da će mi i taj ugovor takođe oteti život", rekao je Đanino.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Screenshot
NE PROPUSTITE
