Najnovije vesti

PUTINOV KEC U RUKAVU: Rusija će kontrolisati svetsku trgovinu, ko ne poštuje njena pravila nema prolaska brodovima (VIDEO)
Foto: Youtube/Printscreen, AP / Alexei Nikolsky / Sputnik / Kremlin Pool

jasno

PUTINOV KEC U RUKAVU: Rusija će kontrolisati svetsku trgovinu, ko ne poštuje njena pravila nema prolaska brodovima (VIDEO)

Planeta

Rusija je oduvek držala Arktik strateški važnim područjem, a sada uloga najsevernijeg dela Zemlje postaje još veća. Predsednik Vladimir Putin najavio je ambiciozan program kojim će se osigurati jača prisutnost Moskve na Arktiku, i izgraditi nove pomorske luke i prateća infrastruktura.

Govoreći na Arktičkom forumu koji je održan u St.Petersburgu, a kojemu su prisustvovali i predstavnici Finske, Islanda, Norveške i Švedske, Putin je predstavio plan koji bi uskoro mogao znatno promeniti trgovački, pomorski promet između Azije i Evrope.

 

Naime, tokom prošle godine pomorskim putevima koji vode preko Arktika prevezeno je 20 miliona tona robe iz istočne Azije do Evrope i suprotno, a plan je Rusije ovu količinu učetvorostručiti do 2025. "Ovo je vrlo realističan i pomno isplaniran cilj. Potrebno je severnu rutu učiniti bezbednom i komercialno isplativom ", tvrdi Putin.

 

Upravo to je razlog zbog čega Rusija vrlo intenzivno gradi nova tri nuklearna ledolomca. Moskva u svojoj floti ledolomaca, inače najvećoj na svetu, već poseduje četiri ovakva broda, a izgradnjom novih plovila broj će im se gotovo udvostručiti. Kada se njima dodaju i klasični teški ledolomci, do 2035. Rusija će pod svojom zastavom imati 13 velikih ledolomaca što je kapacitet koji bez većih problema možće održavati arktički plovni put otvorenim tokom cele godine.

"Od toga će devet ledolomaca biti na nuklearni pogon", rekao je Putin. Ujedno, Rusija će i dodatno proširiti ključne luke na istočnom i zapadnom delu plovnog puta, Petropavlovsk na Kamčatki, i Murmansk nedaleko od granice sa Finskom i Norveškom. "Za ove smo projekte otvoreni prema svima, i pozivamo strane kompanije na partnerstvo i zajedničko ulaganje", ustvrdio je Putin. Ruskom predsedniku Arktik je odavno vrlo zanimljivo strateško područje. Rusija je počela da jača svoje jedninice za delovanje na ovom nepristupačnom terenu.

 

Izgrađene su nove vojne baze i pojačana je vazdušna i pomorska prisutnost, što ni najmanje ne čudi jer Rusija kontroliše polovinu arktičke obale. Klimatske promene do kojih je u poslednjih desetak godina došlo izazvale su povlačenje i otapanje leda na severnu Zemlje, pa su bogata nalazišta energenata i minerala sada znatno pristupačnija nego pre nekoliko decenija. Iako cena nafte stagnira već godinama, Rusiji je Arktik zanimljiv i zbog pomorskih puteva koji smanjenjem ledenog pokrova postaju sve pristupačniji i komercijalno isplativiji.

Pored klasične infrastrukture i luka, dodatno se pojačavaju i ruski vojni kapaciteti na Arktiku, području za koje se veruje kako sadrži četvrtinu svetskih, još uvek neotkrivenih ili nedovoljno poznatih nalazišta nafte i gasa. Prema Sergeju Lavrovu, vojna pojačanja se tamo nalaze sa svrhom, kako bi zaštitili nacionalne interese Rusije.

 

"Moramo osigurati naše odbrambene sposobnosti, posebno u svetlu vojno političke situacije nedaleko do naših granica, tvrdi Lavrov, prilično očigledno aludirajući na nedavne vežbe koje je NATO izveo na području Norveške. Pomorska ruta preko Arktika koju sada Rusija želi oživeti i intenzivirati bitna je i u geopolitičkom smilsu. Pre svega, ovaj put prilično je zanimljiv Kini jer se njim znatno smanjuje put za dostavu kineske robe do Evrope, čime njihovi proizvodi postaju jeftiniji i još konkurentniji.

Smešten unutar “Ruske ekonomske zone”, ovaj transportni koridor se kreće duž cele severne ruske obale, što Rusiji pruža mogućnost kontrole celog saobraćaja. Skladno pomorskom pravu, Rusija sada od brodova koji prolaze ovim putem zahteva najavu prolaska 45 dana unapred, zahtjeva ruskog pilota na brodu, kao i znatnu naknadu za plovidbu što doprinosi državnom budžetu.

 

Uza sve to, Moskva tvrdi kako ima pravo da uskrati pravo prolaska plovilima koja krše njihova pravila. Za kontrolu nad područjem dubokog Arktika, koje je još uvek prilično nedefinisano, u ovom trenutku se bore Kanada, Norveška, Rusija, Danska, Island, Švedska, Finska i SAD. Kako je za potpunu kontrolu nad pojedinim delovima Arktika potrebno dokazati kontinentalnu povezanost, pa je nekoliko zemalja, među njima i Rusija, podnelo zahteve za teritorijom prilažući uz to naučne radove koji potkrepljuju njihove tvrdnje. U svakom slučaju, ulog je na Arktiku velik, ali svi se slažu kako je oko podele i budućnosti Arktika potrebno međusobno sarađivati.

 

"Arktik se opisuje kao geopolitička vrela tačka sveta, ali za nas je to region stabilnosti i mira", kaže norveška premijerka Erna Solberg.

 

Kurir.rs/Večernji.hr

Foto: 

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...