U redigovanom izveštaju u dva toma, na 448 strana, objavljenom posle gotovo dvogodišnje istrage, Miler je naveo više slučajeva u kojima je Tramp naređivao ljudima oko sebe da pokušaju da utiču - da ograniče ili zaustave istragu ruskog mešanja posle Milerovog imenovanja u maju 2017. godine.
Ti Trampovi pokušaji "uglavnom su bili neuspešni, ali u najvećoj meri zbog toga što su osobe u predsednikovom okruženju odbijale ta naređenja ili da se povinuju njegovim zahtevima", napisao je Miler.
U izveštaju se navodi da je Tramp u junu 2017. godine naredio savetniku u Beloj kući Donu Mekganu da pozove tadašnjeg zamenika ministra pravde Roda Rozenštajna, koji je nadgledao istragu, i kaže mu da Miler mora da bude smenjen jer je u sukobu interesa. Mekgan je to odbio.
Dva dana kasnije Tramp je ponovo pokušao da promeni smer istrage, uputivši poruku tadašnjem ministru pravde Džefu Sešnsu od koga je tražio da istragu javno nazove "veoma nepoštenom" prema predsedniku i da kaže da bi Miler trebalo da je ograniči na "istraživanje izbornog mešanja za buduće izbore". Sešns to nije učinio.
Miler je procenjivao 10 slučajeva moguće opstrukcije pravde i naveo da ne može definitino da odluči da li je Tramp izvršio krivično delo opstrukcija pravde. Među tim slučajevima su Trampovo otpuštanje direktora Federalnog istražnog biroa (FBI) Džejmsa Komija, predsednikova naredba podređenima da otpuste Milera i pokušaji ohrabrivanja svedoka da ne sarađuju.
Kad je reč o eventualnom dosluhu Trampovog izbornog štaba i Rusije tokom kampanje za predsedničke izbore 2016. godine, Miler je napisao da je "istraga utvrdila brojne veze između pojedinaca koji su imali veze s ruskom vladom i osoba povezanih s Trampovim izbornim štabom", ali da "dokazi nisu bili dovoljni za podizanje optužnica".
Miler je naveo i da nije bilo dovoljno dokaza da se bilo koji zvaničnik Trampovog štaba optuži za delovanje u svojstvu neregistrovanog stranog agenta Rusije.
Kurir.rs/Beta Foto: AP
NE PROPUSTITE
