Huan Pujol Garsija bio je poznati špijun za kog se nije znalo, a koji je medalje za svoj posao dobio od Hitlera ali i od kralja Džorža VI. On je bio jedna od ključnih figura II svetskog rata a pre nego što je počeo da zarađuje milione od svojih špijunskih usluga, živeo je kao i svaki farmer u Španiji.
Bavio se uzgojem kokošaka i neuspešno probao nekoliko poslova, a onda je na početku Španskog rata dezertirao i prišao nacionalistima.
Na početku II svetskog rata vodio je neugledan hotel u Madridu a kasnije se priključio britanskoj vojsci, ali nije jasno zbog čega. Oni su mislili da je dezerter, pa su ga odbili ali je nastavio da im nudi svoje usluge.
A onda je došao do jedne sjajne ideje a to je da izradi svoj špijunski životopis i stekne poverenje nacista, hraneći ih dezinformacijama iznutra. U to je vreme bilo je lako uspostaviti kontakt sa nemačkom vojskom. Na prevaru je dobio diplomatsku vizu, koju je koristio kako bi izgradio lažni identitet i predstavio se kao nacistički simpatizer koji je redovno putovao u London zbog diplomatskog posla. Bila je to jako hrabra laž, s obzirom da nije uopšte govorio engleski jezik.
Nacisti su poverovali u njegovu izmišljotinu. Obrazovali ga da postane špijun, i sa 600 funti, danas oko 42.000 dolara, poslali u London kako bi regrutovao nove špijune. Bez ikakvog znanja engleskog jezika uz lažni pasoš, umesto Londona Garsija je otišao u Lisabon.
Bilo mu je lako da naciste snabdeva informacijama jer je kombinovao razne dnevne vesti, priče iz turističkih vodiča i ostalih sličnih priča, i stvorio priču o životu u Londonu i tako izmislio niz priča o špijunskoj londonskoj mreži. Nisu to uvek bile precizni i tačni izveštaji, a znao je u njima i da pogreši, pa je tako jednom napisao kako će Škoti "napraviti bilo šta za litar vina".
Ipak, u njegove izveštaje su toliko verovali da su Britanci, nakon što su ih presreli, krenuli u veliku potragu za špijunom koji se infiltrirao u njihovu zemlju. Verovali su da u to vreme nije bilo protivničkih špijuna u Britaniji, pa su ih vesti o Garsiji jako zabrinule.
Trik zbog kog su Britanci poverovali u njegovu špijunsku vrednost bio je onaj u kom je izmislio čitavu britansku armadu na Malti. Uprkos ne postojanju armade nacisti su nastavili da veruju njegovim informacijama. Tako je i Britance uspeo da uveri u svoju vrednost 1942. godine. Radeći sa britanskim službama izmislio je 27 agenata s nizom različitih informacija koje je lepo sve zajedno ispleo u mrežu kodiranih informacija. Bila je to mešavina dezinformacija, istinitih, ali i potpuno nebitnih, kao i pravih i vrednih informacija koje su uvek stizale u poslednje trenutku. Tako je npr. dao potpuno tačne informacije o savezničkim snagama u Severnoj Africi, u pismu koje je pripremljeno pre njihovog dolaska, ali stiglo je nakon njihovog iskrcavanja. Nacisti su mu se čak i izvinili, jer nisu stigli da postupe po njegovim informacijama.
Za te svoje uvek u posljednjem trenutku zakasnele informacije Garsija je morao da isplete jako dobru, snažnu mrežu laži. Kada nije poslao izveštaj o glavnom pokretu britanske flote, Garsija je informisao naciste da mu se važni agent razboleo i umro. Potvrdio je to i lažnom čituljom u novinama, pa su nacisti morali tom izmišljenom liku i njegovoj supruzi, da daju i pravu penziju. Kako bi pokazali da podržavaju njegovu špijunsku mrežu, platili su mu 340.000 dolara, blizu šest miliona današnjih dolara.
Najveći dan u njegovoj karijeri bio je Dan D, bitka za Normandiju. Bila je to odlična prilika da iskoristi poverenje koje je sagradio. Nizom različitih i zbunjujućih izvještaja uverio ih je da će invazija započeti na prolazu na Doverskim vratima, za šta je i sam Hitler verovao da će biti tako. Kako bi zadržao svoj kredibilitet Garsija je rekao nacistima da sačekaju poverljivu poruku. Učinio je to u svom već dokazanom stilu poruke koja bi opet trebala da dođe malo prekasno. I tu se uplela sreća, pa nacisti nisu dočekali tu poruku a odgovorili su tek kasnije tog jutra. Garcija je bio ljut jer su izgubili tako kritičnu poruku.
"Ja ne mogu da prihvatim objašnjenja ili nemar. Da nije mojih čvrstih uverenja, napustio bih posao", odgovorio im je.
I tako zaradio još jedan dodatni deo kredibiliteta. Odlučio je da ode korak dalje i izmislio vojsku sa 150.000 vojnika na čelu kojih je bio general Paton - prva "U.S. Army" grupa. Uz kombinaciju lažnih govora i tenkova nemačka vojska bila je uverena da je stigla protivnička vojska u južnu Britaniju. Uverio je Garsija naciste da je invazija na Normandiju bila samo diverzija, a da je ovaj napad, njegov napad, pravi. Bila je to velika udružena saveznička akcija a dok su nacisti čekali drugi napad, savezničke snage odnele su pobedu. Izmišljanjem lažne vojske i kontrolom nad tokom informacija prema nacistima
Garcija je sebi tako osigurao titulu jedne od najuticajnijih figura u ratu. Njegov identitet dvostrukog agenta otkriven je tek decenijama kasnije, a možda je i to razlog zašto tako malo znamo o njemu.
Ali poznato je da je 1949. godine lažirao svoju smrt (izmislio malariju) i preselio se u Venecuelu i bavio se knjigama, postao je vlasnik knjižare. Živeo je jednim običnim životom a preminuo 1988. godine.
(Kurir.rs/BigThink/Express.hr/Foto: Printscreen Youtube)
NE PROPUSTITE
