Na toj fotografiji prikazana je devojka crne boje kože, među devojčicama, belkinjama. Bilo je to vreme nacističke vladavine u Nemačkoj, period od 1933. do 1945. godine Afro-Nemaca bilo je na hiljade. Tokom vremena zabranjeni su im odnosi sa belcima, isključeni su iz obrazovnih ustanova, i nekih vrsta posla, neki su bili sterilizovani, dok su ostali odvedeni u koncentracione logore. Ali njihove priče do sada nisu bile ispričane, a samoj rediteljki je bilo potrebno 12 godina da celu priču dovede na velike ekrane.
To su ljudi koji su u Nemačku davnih dana stigli iz Kameruna, Tanzanije, Ruande, Burundija, Namibije, bili su to mornari, sluge, zabavljači, a i neki vojnici koji su se za Nemačku borili u 1. svetskom ratu. Bila je tu i generacija koja je hranila nacistički strah od rasnog mešanja. Francuzi su tako u ratu koristili 20.000 vojnika iz svog afričkog carstva, najviše iz severne i zapadne Afrike, i kontrolisali su područje zapadne Nemačke, pokrajinu Rajnland. I ulazili u veze za Nemicama, piše BBC.
Skovan je ponižavajući termin "Kopilad Rajnlanda" tokom 20-ih godina prošlog veka kojim s opisivalo 600 do 800 dece iz mešanih veza i brakova. U to su vreme kružile priče i rasističke karikature o strašnim predatorima iz Afrike, vojnicima, koje su izazivale zabrinutost. U Majn Kampfu postoji rečenica koja povezuje Jevreje i ljude crne boje kože. "To su bili i jesu Jevreji koji su crne doveli u Rajnland, uvek sa istom tajnom mišlju i ciljem uništenja bele rase sa kopiladima", napisao je Hitler.
Njegova opsesija čistom belom rasom i Jevrejima, dovela je do Holokausta, u kojem je poginulo šest miliona Jevreja tokom 2. svetskog rata, ali i Roma, ljudi s nekih poremećajima i ostali. Po zakonima iz 1935. godine koji su između ostalog zabranili i brakove između Jevreja i ostalih Nemaca, uključeni su i ljudi tamne puti, u istoj kategoriji kao i Jevreji. Zbog straha od mešanja 1937. godine deca iz Rajnland prisilno su sterilizovan.
Među poslednjim ljudima koji su bili sterilizovani, njih 385, bio je i Hauk, sin alžirskog vojnika i Nemice. U dokumentarcu Hitlerove zaboravljene žrtve iz 1997. godine govorio je o vazektomiji na koju je odveden u tajnosti. S potvrdom da je postupak obavio mogao je nastaviti da radi, a morao je potpisati i dokument da se neće oženiti ili imati odnos sa ljudima "nemačke krvi". "Bilo je to depresivno, i osećao sam se kao polu čovek", rekao je. Druga žrtva Tomas Holchauser rekao je da mu je ponekad i drago što ne može imati decu. "Barem su ona pošteđena sramote s kojom sam živio", rekao je. Retko je ko o ovome pričao, a niz je dokumenata koji skrivaju tu mračnu tajnu o kampovima i prisilnim sterilizacijama uništeno, pa je bilo teško rekonstruirati šta se dogodilo.
"Mnogi su prolazili kroz krizu identiteta, imali su nemačke roditelje, i doživljavali se Nemcima, a bili su izolirani i nikada u potpunosti prihvaćeni", rekla je Asante. Kolonijalno razdoblje Nemačke pa i pokušaj genocida nad ljudima u Namibiji, doveli su do razvoja negativnog stava prema ljudima koji dolaze s područja Afrike.
Dolaskom Hitlera na vlast njihovo maltretiranje, uznemiravanje i ponižavanje u javnosti je započelo. Oni koji su se pokušali tome odupreti, pobuniti, bili su ubijeni, poput Hilarius Gilgesa. Stanje je postalo još i gore nakon što je počeo 2. svetski rat. Onoga što ga je čekalo bojao se i Teodor Vonja Majkl, rođen 1925. godine u Berlinu, sin Kamerunca i Nemice. Odrastao je u tzv. "ljudskom zoološkom", tj. pojavljivao se u tim izložbama gde su ga poput kakve životinje pokazivali ostalima. "U širokoj haljini, uz bubnjeve, ples i glazbu trebalo se prikazati strance, egzotične ljude koji žive u toj zemlji. Bio je to pravi šou", rekao je.
Kad su nacisti preuzeli vlast znao je da mora postali nevidljivi, koliko god je to bilo nemoguće. "Uz ovakvo lice, bilo mi je jasno da ne mogu nestati, ali sam se trudio. Izbegavao sam bilo kakav kontakt sa ženama. To je moglo biti strašno. Mogli su me sterilisati i optužiti za rasno obezvrjeđenje", rekao je. "Mislim da se ova tema jako ignoriše i da se zanemaruje ono što su ti ljudi prošli u Nemačkoj", smatra redateljka koja svojim filmom pokušava njihove priče predstaviti u novom svetlu.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Screenshot
NE PROPUSTITE
nshot
