Studija pokazuje da je slika radikalizacije u Švajcarskoj slična kao i u susednim državama i da se radi pre svega o muškarcima, migrantima druge generacije u starosti između 18 i 35 godina, sa niskim nivoom obrazovanja i koji su loše integrisani na tržištu rada, a 40 odsto njih živi od socijalne pomoći.
Kod jedne petine radikalizovanih reč je o konvertitima, to jest osobama koje su prešle na islam. Veliki uticaj prilikom radikalizacije imaju akcije deljenja Kurana, kao pisanja na društvenim mrežama.
Napustila je psihijatriju, pa skočila u zagrljaj 12 godina mlađem muškarcu
Centar radikalizacije su zatvori u kojima je pritvoren natprosečno veliki broj muslimana. Prema studiji je 2016. godine čak 43 odsto svih zatvorenih bilo muslimanske veroispovesti.
Često je teško otkriti proces radikalizacije iza rešetaka, jer zatvorenici prikrivaju njihovu radikalizaciju. Tako je jedan neimenovani direktor jednog zatvora rekao da pojedini radikalizovani islamisti, da bi se prikrili, jedu čak i svinjsko meso.
Zatvorske vlasti, kako je rekao, reaguju na radikalizaciju kada je uočljiva time što zatvorenik ne nosi čarape, čitav dan se moli i govori o Alahu, ali protiv prikrivenih nema šanse za delovanje.
Inače čak 32,3 odsto radikalizovanih u zatvorima su poreklom sa prostora bivše Jugoslavije, 20,8 odsto iz severne Afrike i 15,4 odsto sa Bliskog istoka.
Autori studije predlažu da se uspostave specijalni zatvori za one zatvorenike koji su već pre izdržavanja kazne važili kao radikalizovana lica.
Kurir.rs/Tanjug
Foto: Profiemdia
