Najnovije vesti

IMAMO NOĆNE MORE DA ĆEMO ZAUVEK NESTATI: Evo kako izgleda život u državi koja tone! Izgleda kao raj, ali nije sve tako divno (VIDEO)
Foto: Youtube/Printscreen

borba sa prirodom

IMAMO NOĆNE MORE DA ĆEMO ZAUVEK NESTATI: Evo kako izgleda život u državi koja tone! Izgleda kao raj, ali nije sve tako divno (VIDEO)

Planeta

Tokom najvećih vrućina, Leitu Frank, domaćica i majka petoro dece, oseća da ne može više da diše.

To je sada svakodnevica u državi Tuvali koja se bori sa klimatskim promenama. Problem je što je Tuvalu mala i ne preterano moćna država.

 

"More proždire sav pesak. Ranije, pesak se pružao daleko i kad bismo plivali, mogli smo da vidimo morsko dno i korale. Sada je stalno oblačno, a korali su mrtvi. Tuvalu tone", rekla je Leitu.

Ovaj mali arhipelag je na prvoj liniji fronta globalnog zagrevanja. Kao polinezijska zemlja smeštena Tihom okeanu, Tuvalu je tek mrlja u Pacifiku, na pola puta između Havaja i Australije. To je četvrta najmanja nacija sveta, sa samo 11.000 stanovnika.


Ukupna površina Tuvalua je 26 kilometara kvadratnih, a već danas dva od devet ostrva preti da ih proguta more i erozija obale. Najveći deo ostrva ne doseže više od tri metra nadmorske visine, a na svom najužem delu, ostrvo Fongafale je široko samo 20 metara. Kada naiđe oluja, talasi udaraju po s istoka i zapada, proždirući zemlju.

Mnogi kažu da imaju noćne more da će ih more uskoro progutati zauvek.

Naučnici predviđaju da će Tuvalu postati nemoguć za život u narednih 50 do 100 godina. Stanovnici kažu da imaju dojam da će se to dogoditi i ranije. I meštani koji nisu verovali naučnici sada svojim očima vide da se more podiže.


"Vreme se menja vrlo brzo, iz dana u dan, iz sata u sat. Čula sam o stvarima koje se događaju, a koje je prouzrokovao čovek, posebno iz drugih zemalja. Rastužuje me to. Ali razumem da druge zemlje čine šta je najbolje za njihove ljude. Ja sam iz male zemlje. Sve što želim je da veće zemlje počnu da nas poštuju, da razmišljaju o našim životima", rekla je 54-godišnja Setani.


Tlo Tuvalua je porozno, slano, što ga čini skoro potpuno neplodnim za gajenje bilo čega, a i ono što rađa, rađa slabo. Uz klimatske promene koje su sve gore, arhipelag mora da uvozi hranu. Za pitku vodu zavise isključivo od kišnice, što je užasno jer su sve češća razdoblja suša.

 

Na udaru su i ribe. One se sve češće truju mikroalgama iz korala koji odumiru, unose u telo otrove, a kad ribu koja je zatrovana tim toksinima pojede čovek, odmah krene povraćanje, povišena temperatura i proliv.

Usled klimatskih promena, nastale su klimatske bolesti poput učestale prehlade i gripa kao posledica naglih promena vremena, gljivičnih oboljenja, konjunktivitisa i denga groznice.


Tuvalu dosta zavisi od strane pomoći, najveći deo njihovog BDP-a potiče od donacija iz UN-a i susednih država.


Iako su se mnogi odselili, zvanična politika vlade je da se na ostrvu ostane. Planovi za prilagođavanje klimatskim promenama uključuju gradnju zida protiv mora oko administrativnog centra grada, što finansira UNDP. Planiraju da podignu nasipe i tlo do visine od 10 metara iznad mora, gde bi se onda gusto gradili stanovi. Plan bi koštao 300 miliona dolara, ali zasad tog novca nema.


Druge opcije su gradnja plutajućih ostrva i uvoz otpada iz rudnika po Australiji kako bi se sagradio zid oko atola, čime bi se razbijala snaga talasa. Tu ipak nije jasno kako bi to mogli da prežive korali.

"Evakuacija ostrva je poslednje rešenje", rekao je premijer Tuvalua Enele Sopoaga, iako je jasno da će Tuvaluanci postati prve svetske klimatske izbeglice kao nacija.

foto: Youtube/Printscreen

Fidži je nudio vladi Tuvalua kopno 1200 kilometara južnije gde bi se preselili svi, što Sopoagina vlada nije prihvatila. Bivši australijski premijer Kevin Rad nedavno je predložio Tuvaluu da svi njegovi stanovnici dobiju državljanstvo Australije u zamenu za pomorska i ribarska prava Tuvalua. Tuvalu je odbio takvo "imperijalističko razmišljanje". Premijer Tuvalua kaže da se time ne bi ništa rešilo. Samo bi ih prebacili u Australiju, a klimatske promene bi se nastavile.

 

"Takvi planovi za puko preseljavanje ljudi iz niskih nacija koje su ugrožene, naprosto pokazuje da oni ne razumeju posledice klimatskih promena po ceo svet", rekao je.

Ipak, iz vazduha Tuvalu deluje divno. Pesak, palme i smaragdno more. Ali kad se malo bolje pogleda, vidi se koliko je taj svet krhak. More preti i nadire sa svih strana.

 

Mnogi nameravaju da se odsele zbog klimatskih promena. Ipak, većina starijih generacija ne želi da ode jer smatraju da bi tako izgubili svoj identitet, kulturu, tradiciju.

 

Na Novi Zeland se već odselilo 2000 stanovnika Tuvalua i stopa iseljavanja je trenutno takva da se broj udvostručuje svakih pet godina.

Kurir.rs/Express.hr
Foto: Youtube/Printscreen

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...