ZAGREB - Hrvatska vlada je u saborsku proceduru poslala izmene zakona potrošačkom kreditiranju kako bi stala na kraj "kamatarenju" i na kredite manje od 200 evra (1.500 kuna). Svako ko se bavi kreditiranjem mora dobiti licencu od ministarstva finansija, a reguliše se i visina kamatne stope koja se može menjati samo uz saglasnost potrošača, pa ne može biti veća od 12 odsto godišnje, saopštio je ministar finansija Slavko Linić.
Ministar Linić je kazao da se ukida izuzeće od primene zakona za kredite u iznosu manjem od 1.500 kuna (200 evra), kao i izuzeće za kredite dane na osnovu zaloga. Time su spuštani limiti za potrošačke kredite ispod 1.500 kuna.
Veći je problem što se u klauzulama ugovora određuje da kreditori mogu sami utvrđivati kamate, pa i nerealno visoke kamate na koje se potrošač ne može žaliti, rekao je Linić. Prema predlogu neće biti regulisani samo krediti koje daju sindikalne organizacije i poslodavci svojim radnicima. Po propisima iz 2010, kreditne agencije su mogle nuditi kredite tek kad dobiju licencu ministarstva financija, a potom su se morali držati i propisa o najvećoj kamati koju mogu naplatiti građanima, a ona je tada iznosila 14 odsto.
Oni koji nude novac i žele veću zaradu iskoristili su propis po kome pozajmica do 1.500 kuna (200 evra) ne potpada pod zakon o potrošačkom kreditiranju i razvili su posao s instant - kreditima na kojima su ubirali i kamate od 30 odsto. Posao s instant-kreditima, koji su se sklapali na daljinu putem interneta i telefona, počeo je cvetati poslednjih godinu i po.
Uz kredit nisu isticane kamate, odnosno njihov procenat, nego naknada, pa je bilo moguće da se na pozajmicu od 1.400 kuna (187 evra) na mesec ili dva, plati naknada od 250 kuna (33,4 evra). Kako bi vraćali te kredite, građani su podizali nove s visokim kamatama i na kraju ih nisu mogli plaćati, pa su često dovedeni na rub egzistencije. Osim lihvarskih kamata, davaoci takvih kredita koristili su mogućnost da odobravaju i kredite veće od 1.500 kuna, tako što su ih razbijali na više kredita manjeg iznosa.
