Kancelarija za budžet Kongresa objavio je u utorak svoj ažurirani dugoročni izveštaj o budžetu, kojim se predviđa fiskalna situacija zemlje u narednih 30 godina.
Uprkos snažnoj ekonomiji, nacija ostaje u nesigurnoj i neodrživoj budžetskoj poziciji, baš kao što je bila prošle godine. Javni dug će porasti na skoro jedan i po puta veću ekonomiju u narednim decenijama.
Izveštaj takođe naglašava visoke uloge pitanja pred Kongresom - naime, da li zakonodavci doneti novi plafon za državnu potrošnju. Trenutni predlog koji su izneli Demokrate povećao bi potrošnju za najmanje 357 milijardi dolara tokom dve godine, što bi još više povećalo dugoročni dug.
Zaključak je sledeći: ako Kongres želi da izbegne dužničku krizu, sada mora da primeni snažna ograničenja potrošnje.
Prvi korak je da se odbaci sporazum koji su predložile Demokratske stranke. Umjesto toga, Kongres bi trebao dati prioritet esencijalnim federalnim funkcijama, kao što je nacionalna odbrana, i smanjiti rasipne i duplicirane domaće programe u kojima savezna vlada ne bi trebala imati nikakvu ulogu.
Dugoročno gledano, smanjenje diskrecionog trošenja neće biti dovoljno za stabilizaciju duga. Pravi pokretači duga su naši glavni programi za ostvarivanje prava: socijalno osiguranje, Medicare i Medicaid. Reforma ovih programa je od suštinskog značaja ako želi da se izbegne dužničku krizu i dugoročno sačuva te programe.
Evo četiri ključna nalaza iz izveštaja:
1. Državni dug nastavlja da raste neodrživom stopom.
Kancelarija za budžet Kongresa predviđa da će do kraja ove godine javni dug iznositi 78 odsti bruto domaćeg proizvoda.
Tokom naredne decenije, dug će rasti za još 14 procentnih poena BDP-a, a za 15 godina, nacionalni dug će biti veći od ukupne ekonomije.
Za 30 godina, predviđa se da će dug porasti na 144 odsto BDP-a, što je skoro dvostruko više od sadašnjeg nivoa. I to bi mogla biti optimistična projekcija, budući da pretpostavlja da će smanjenja poreza za 2017. biti dozvoljena i da diskreciono ograničenje potrošnje nije podignuto u naredne dve godine.
Međutim, čak i ako se poreske olakšice za 2017. godine postave stalne (one trenutno ističu 2025. godine), prihodi će i dalje rasti, jer Amerikanci postaju bogatiji tokom vremena, pa će se više plata biti oporezivano po višim poreskim stopama.
Ako Kongres dozvoli da se smanje porezi, deficit će i dalje rasti, jer čak i sa povećanjem prihoda, potrošnja raste još bržim tempom.
Prema ovim alternativnim pretpostavkama, u izveštaju se navodi da bi deficit mogao biti 774 milijarde dolara viši od svojih osnovnih procena u 2029. To je preko 2,1 biliona dolara godišnje.
Do 2049. godine, Kongresna kancelarija za budžet procenjuje da bi nacionalni dug mogao biti više nego dvostruko veći od ekonomije - što je ogromna stopa od 219 BDP-a i nastavlja da raste.
2. Drugi budžetski sporazum će pogoršati stvari.
Kao što je naglašeno alternativnim fiskalnim scenariom, odluke koje Kongres donosi danas imaju dugoročne posledice.
Zakon o budžetu od 2018. godine povećao je potrošnju za 296 milijardi dolara tokom dve godine. Međutim, procene su pokazale da bi se zakonom moglo dodati više od 2 biliona dolara duga više od jedne decenije. Plaćeno je samo delić novih sredstava.
Kongresna kancelarija za budžet procenuje da ako Kongres ne dozvoli da Zakon o kontroli budžeta ostane na snazi za fiskalne godine 2020. i 2021., diskreciono trošenje u 2029. godini će biti za 220 milijardi dolara više nego što bi bilo održavanjem ograničenja.
Do 2049. godine, godišnja diskreciona potrošnja bila bi skoro 600 milijardi dolara veća nego što je to sadašnjim zakonom. A to je samo pretpostavka da potrošnja "samo" raste po stopi inflacije od 2020. godine.
Plan koji su iznele demookrate povećao bi potrošnju za 176 milijardi dolara u 2020. godini i 181 milijardu dolara u 2021. godini, dobro nadmašivši inflaciju. Amerika to sebi to ne može da priušti. Umesto toga, Kongres bi trebalo da usmeri savezne troškove na ustavne dužnosti vlade.
3. Vreme reformskih pitanja.
Jedan nalaz iz izveštaja je da što prije Kongres započne saprovođnje reformi, to će biti manje bolno za Amerikance. Što duže Kongres čeka, značajnije i nagle promene politike će morati da budu. Ove promene će verovatno doći u obliku smanjenja naknada, većih poreza ili oboje.
Na primer, ako Kongres postavi cilj smanjenja odnosa duga prema BDP-u na njegov istorijski prosek (42 odsto) u narednih 30 godina, a koji je započeo danas, to bi zahtevalo smanjenje od 2,9 odsto BDP-a u primarnom deficitu svake godine.
Međutim, ako bi Kongres čekao 10 godina da počne sa sprovođenjem reformi, iznos smanjenja deficita potreban da bi se ispunio cilj od 42 odssto bi se povećao na 4,4 odsto BDP-a godišnje.
Kancelarija za budžet Kongresa sugeriše da bi mlađi i budući Amerikanci plaćali najveću cenu za odlaganje reformi, pišući da bi "odlaganje promena politike smanjilo dobrobit mlađih generacija u poređenju sa situacijom u kojoj su se političke promene dogodile ranije".
Buduće generacije će verovatno imati niže prihode od svojih roditelja i videće niže ekonomske mogućnosti tokom svog života.
4. Prava i kamate na dug izazivaju rast potrošnje.
Glavni pokretači državnog duga i dalje su izdaci za socijalno osiguranje, Medicare i Medicaid. Do 2049. godine, kongresna kancelarija za budžet predviđa da će Medicare i socijalno osiguranje zajedno činiti tri četvrtine državnog duga.
Predviđa se da će se izdaci za Medicare udvostručiti u narednih 30 godina. Tokom istog perioda, predviđa se da će rashodi za socijalno osiguranje i ostali zdravstveni troškovi porasti za 26 odsto, odnosno 43 odsto.
Za samo 22 godine, potrošnja za ova prava u kombinaciji sa kamatom na nacionalni dug će potrošiti sve federalne prihode.
Predviđa se da će neto plaćanje kamata porasti na skoro 5 odsto BDP-a do 2049. godine, što je povećanje od 172 odsto u odnosu na ovu godinu. Nema sumnje da je reforma prava ključ za smanjivanje državnog duga i stvaranje zdravog, održivog budžeta.
U svom alternativnom fiskalnom scenariju, kongresna kancelarija za budžet procenjuje da ako bi se isplate socijalnih davanja ograničile na iznos prihoda koji fondovi dobijaju svake godine, nacionalni dug bi bio 38 odsto BDP-a niži od osnovnih projekcija iz 2049. godine.
Reforma zdravstvenih programa mogla bi dovesti do još većeg smanjenja duga. Kada se dug stabilizuje, smanjio bi se i iznos budžeta koji je namijenjen za plaćanje kamata na dug.
Nema vremena za gubljenje
Ukoliko Kongres ne započne sa sprovođenjem smislenih reformi u oblasti potrošnje, povećanje nivoa duga će otežati ekonomiju, što znači lošiji kvalitet života većine Amerikanaca u godinama koje dolaze. Ovo nije pretpostavka, već stvarnost.
Prvi korak ka fiskalnom oporavku je odbacivanje još jednog velikog sporazuma o kontroli budžetske kontrole koji bi mogao da doda bilione dolara duga u narednim decenijama. Kongres bi zatim trebao sprovesti reforme koje kontrolišu razvoj programa za ostvarivanje prava.
Ako zakonodavci ne budu delovali, možda neće platiti cenu, ali buduće generacije Amerikanaca će to učiniti. Nesrećna dužnička kriza predstavlja ozbiljno, moralno pitanje svakom članu Kongresa: Kakvo nasleđe ostavljate iza sebe?
Kurir.rs/National interest
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
