Šumski požari dobijaju na intenzitetu, posebno u zemljama južne Evrope, kao što su Grčka, Španija, Francuska, Italija i Portugalija, ali i na Skandinavskom poluostrvu.
Stručnjaci upozoravaju da kontinent treba da se pripremi na požare koji će dostići novi, masivni nivo. Te supervatre ili megavatre su katastrofalni događaji koji ubijaju i ugljenišu široka područja, a teško se zaustavljaju.
Između 2000. i 2017. godine u požarima u zemljama članicama Evropske unije stradalo je 611 vatrogasaca i civila, a ekonomska šteta je procenjena na više od 54 milijarde evra.
Portugalija je najviše stradala, pošto je u toj zemlji od 2007. godine zabeleženo više od 18.000 požara, a 2017. godine u požarima je poginulo najmanje 106 ljudi.
NE PROPUSTITE
Iako je trend da se u Evropi beleži manje požara sa manjim ugljenisanim područjima, osim u Portugaliji, veći i opasniji šumski požari zahtevaju više sredstava za hitne slučajeve.
Pored toga, glavna sezona požara postaje duža i traje od juna do oktobra, a raste i broj megapožara.
Te ekstremne požare karakterišu brzo širenje, intenzivnija vatra, nepredvidive promene pravca i ugarci koje nosi vetar.
U prošlogodišnjem izveštaju EU se navodi da vlasti evropskih zemalja i dalje koriste tradicionalne metode u borbi protiv požara, oslanjajući se na vodu da ugasi požare, umesto da ulože u dugoročne projekte za prevenciju.
Eksperti kažu da vlasti moraju da skrenu fokus sa suzbijanja na prevenciju, uzimajući u obzir aspekte kao što su klimatska adaptacija, edukacija i priprema.
To uključuje redovno podsecanje šuma i rastinja, uvođenje više biljnih vrsta otpornih na klimu i raznovrsnog drveća.
Unapređena je i tehnologija za borbu protiv požara, uključujući dronove za detekciju, brz odgovor, mapiranje i procenu dinamike vatre.
EU u izveštaju primećuje da rukovodstva u Evropi ne koriste u potpunosti znanje i inovacije koje su obezbedili naučni projekti i poziva vlade da bolje razumeju kako klimatske promene utiču na njihove zemlje.
Kurir.rs/Tanjug Foto: EPA
NE PROPUSTITE
