Iako nisu jaki kao nekada, taj deo Avganistana kontroliše klan Hakani, a na vrhu piramide sedi Siradžudin Hakani, za čije hvatanje ze FBI raspisao nagtradu od 5 miliona dolara.
O njemu se tako malo zna da čak i FBI procenjuje kako je Siradžudin rođen negde između 1973. i 1980. godine, a već duže vreme nalazi se na popisu najtraženijih terorista današnjice. Amerikanci nude pet miliona dolara za informacije koje će dovesti do njegovog hvatanja, ali da bismo bolje razumeli Hakanijev način delovanja, treba se vratiti malo u prošlost.
Na Hladni rat. Hakanijevu mrežu (eng. Haqqani Network) osnovao je Siradžudinov otac Džalaludin, za borbu protiv sekularnog avganistanskog vođe Davuda Kana, a nakon sovjetske intervencije samo su nastavili s borbom. U to vreme im je čak i CIA pomagala na sve načine, od obuke do dostave oružja i druge opreme. Svoje utočište decenijama su imali u plemenskim područjima Pakistana i tamošnjim obaveštajnim službama.
Pakistancima je odgovarala destabilizacija starog rivala, odgovarala im je i borba protiv Sovjeta, nisu im smetali ni talibani, pa ni borba protiv američkih snaga od prelaza milenijuma. Džalaludin je čak imao i ministarsku fotelju u devedesetim godinama prošlog veka dok su Avganistanom vladali talibani.
Toliko je bila bliska i dobra njihova saradnja. Međutim, dugi niz godina su zapadne obaveštajne službe govorile da su Hakanijevi ljudi zapravo odvojeni od talibana i da ih ne valja svrstavati u isti koš.
Pakistanci su išli tako daleko da su ih zvali za pregovarački sto govoreći da su oni umereni, iako su upravo Hakanijevi pripadnici uveli bombaše samoubice u ratni arsenal avganistanskih i pakistanskih ekstremista. Trojica Hakanijevih izaslanika učestvovala su na prošlogodišnjim pregovorima o mogućem mirnom rešenju rata u Avganistanu. Sve to uprkos činjenici da su upravo oni organizovali seriju napada na avganistanske snage sigurnosti krajem 2017. godine u kojima su ubili više od 150 policajaca, vojnika i regruta u samo nedelju dana.
Najsmrtonosniji napad u Kabulu takođe su organizovali pripadnici Hakanijeve mreže saradnika. Dana 31. maja 2017. godine ubili su kamionom bombom 150 ljudi, većinom civila, na raskrsnici u blizini nemačke ambasade. A to je samo manji deo njihovih samoubilačkih napada na civile i snage sigurnosti.
Siradžudinu se na teret stavlja i planiranje atentata na tadašnjeg predsjednika Hamida Karzaija 2008. godine. Možda i najvažnija odlika čitave te mreže njihova je posvećenost sigurnosti i tajnovitosti. Znaju koje regije kontrolišu i glavešine ne izlaze iz njih. Intervjui ili javni nastupi praktično ne postoje.
U jednom od retkih razgovora za, u maniru pravog talibana, Al Džaziru, Siradžudin je najavio nastavak krvavog rata. "Hvala Bogu, mudžahedini sve su napredniji i sad mi upravljamo ratom. Garantujem vam da će u budućnosti naše ratovanje biti još bolje. Na početku ovog rata koordinacija između naših boraca bila je nikakva, ali sad izvode toliko napada da ih ni mi sami ne možemo nabrojiti. Ni to nije dovoljno, a budućnost će pokazati o čemu tačno govorim", ispričao je Siradžudin skrivajući lice od kamere.
Bilo je to 2010. godine, njegov otac bio je živ i, barem nominalno, predvodio je čitavu organizaciju. Analitičari su govorili da je on puno opasniji od svog oca i spremniji na žešće napade protiv zapadnih vojnika u Avganistanu.
Kurir.rs/Express.hr Foto: Screenshot
NE PROPUSTITE
