Uragan polako stiže do obala Floride. Iako je njegova snaga pala na drugu kategoriju, on i dalje predstavlja smrtonosnu opasnost sa katastrofalnim udarima vetra i jakim kišama.
Sezona uragana je u jeku, a Nacionalna uprava za okeane i atmosferu već upozorava da je ove godine zabeleženo oko 45 posto više olujnih aktivnosti. To bi moglo da znači da će dve od četiri oluje prerasti u jake uragane, treće kategorije ili više.
Iznad Atlantika se u proseku formira šest uragana po sezoni, a tri od njih pređu treću kategoriju. Sezona uragana dostiže vrhunac tokom avgusta i septembra, a završava se krajem novembra.
Naučnici ne mogu definitivno reći da li su Dorijan i slični veliki cikloni uzrokovani klimatskim promenama, ali izvesno je da globalno zagrevanje čini uragane razornijim nego što bi inače bili.
To je zato što viša temperatura vode dovodi do porasta nivoa mora, što povećava rizik od poplave tokom olujnih udara. Takođe, topliji vazduh zadržava više vodene pare u atmosferi, zbog čega uragani jačaju i ispuštaju više kiše.
Kako se formira uragan?
Uragani su najmoćnije oluje na planeti Zemlji. To su u suštini tropski cikloni koji brzo rotiraju, a karakteriše ih nizak pritisak u središtu, snažan vrtlog i spiralni prenos olujnih grmljavinskih oblaka oko oka oluje, koji donose velike količine kiše.
Prema snazi se klasifikuju različito, a najpoznatija je Safir-Simpsonova podela na pet kategorija, pri čemu vetrovi iz one najviše dostižu brzine veće od 252 kilometara na sat u neprekidnom trajanju od najmanje deset minuta.
Uragani se najčešće formiraju krajem leta kada su razlike u temperaturi vazduha u nižim slojevima atmosfere, uz toplu površinu mora i viših hladnijih slojeva atmosfere, najveće.
Uragane hrani topao vlažan vazduh nad zagrejanim vodama okeana u ekvatorijalnom području. Topao vazduh diže se od površine okeana uvis i dovodi do niskog pritiska.
Zašto postaju sporiji i vlažniji?
Uragani koriste toplu vodu kao gorivo, a pošto klimatske promene uzrokuju porast temperature vode i vazduha, oni postaju vlažniji i tromiji pod dodatnim teretom.
U proteklih sedamdeset godina brzina uragana opala je za 10 posto. Sporo kretanje pruža oluji više vremena da područje zasipa snažnim vetrocima i kišom, što može pogoršati i poplave.
Da stvar bude još gora, topla atmosfera zadržava više vode, zbog čeha usporavanje od samo 10 posto može udvostručiti količinu padavina.
Oluje postaju i opasnije
Kako će temperatura okeana i dalje rasti, bićemo i svedoci opasnog jačanja uragana. Porast temperature vodene površine može za oko 20 kilometara na sat da ubrza udare vetra uragana.
To smanjuje i period u kome olujne struktire ojačaju i formiraju uragane.
"Sa okeanima toplijim od globalnog zagrevanja, možemo da očekujemo da će i najjači uragani dodatno ojačati", rekao je Džejms Elzner, stručnjak za atmosferu sa univerziteta u Floridi.
Kurir.rs/Biznis insajder
Foto: EPA/NASA EARTH OBSERVATORY
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
