To nije bio prvi put da je ona svojim oštrim jezikom i delima postidela starije i odgovornije od sebe, pa je sa svojih 16 godina uspela da postane lice borbe za spas planete od globalnog zagrevanja i švedska kandidatkinja za Nobelovu nagradu za mir.
Gretina borba počela je pre tačno godinu dana kada je svakog petka bežala iz škole i ispred švedskog parlamenta protestovala protiv klimatskih promena. Ovaj primer su sledili njeni vršnjaci širom sveta, pa se usamljeni akt građanske neposlušnosti pretvorio u globalni pokret "Petak za budućnost".
Demonstracije su inspirisale veliki broj ljudi da pruži svoj doprinos smanjenju emisije ugljenika, a Gretu pretvorile ikonu aktivizma koja diskutuje rame uz rame sa vodećim stručnjacima.
Međutim, dok ju je svet slavio kao "klimatski ratnicu", pojavili su se i skeptici koji su se pitali ko profitira od njenog rata.
Greta Tunberg rođena je 3. januara 2003. godine kao daleki potomak Svantea Arhenijusa, jednog od osnivača fizičke hemije kao moderne naučne discipline i prvog naučnika koji je predvideo da bi emisija ugljenika mogla da dovede do globalnog zagrevanja. Njena majka je operska pevačica i učesnica Evrovizije Malena Ernman, a otac glumac Svante Tunberga.
Greta je sa osam godina prvi put saznala za klimatske promene i seća se da se i tada pitala zašto odrasli to ne shvataju ozbiljno. To je bio jedan od faktora koji su doveli do toga da sa 11 godina oboli od depresije. Prestala je da jede, ide u školu i govori sa svima osim sa članovima svoje porodice i jednim nastavnikom.
Tada je utvrđeno da ima Asperbergov sindrom (oblik autizma), opsesivno kompulsivni poremećaj i selektivni mutizam. Kako je sama rekla, selektivni mutizam znači da ona govori samo kada oseća da je to potrebno, a ona je shvatila da mora da govori o klimatskim promenama. Njeni roditelji su odustali od svojih karijera kako bi Greti njenoj sestri Beti, koja takođe boluje od Asperbergovog sindroma i opsesivno kompulsivnog poremećaja, pružili potrebnu negu.
Život porodice promenio se iz korena kada je biznismen, pi-ar stručnjak i aktivista za zaštitu životne sredine Ingmar Rentog na svom Fejsbuk profilu objavio fotografiju Grete koja protestuje ispred švedskog parlamenta.
Priču je preuzeo lokalni list, stigla je i do svetskih medija, a već tada se Gretina majka suočila sa prvim optužbama da je upravo ona uz pomoć Rentoga osmislila celu kampanju kako bi promovisala knjigu o borbi svoje ćerke sa brojnim dijagnozama.
Istraga britanskog magazina Stendpoint tvrdi da pi-ar guru nije slučajno naleteo na Gretin štrajk, već da je to dogovorio sa majkom Malenom sa kojom je nekoliko nedelja ranije delio binu na klimatskoj konferenciji. Vrednost Rentogove zelene kompanije "Nemamo vremena" skočila je na preko milion dolara čim se Greta pridružila njenov savetodavnom odboru za mlade.
Tinejdžerka se kasnije povukla iz odbora, ali to nije sprečilo osude na račun njene majke koja je, kako mnogi tvrde, shvatila da korist koju može da ima od slave svoje ćerke prevazilazi promociju knjige.
Deo švedske i svetske javnosti smatra da majka Malena nikada nije prebolela što je morala da žrtvuje karijeru zarad porodice, zbog čega bezobzirno eksploatiše mentalno obolelu ćerku i njen opsesivni strah od klimatskih promena. U maju prošle godine, Rentog je postao predsednik istraživačkog centra pos nazivom "Global Čelendž". Osnivačica centra Kristina Person je bivša političarka i ministarka za budućnost Švedske.
Jedna od visokih savetnica "Global Čelendža" je Katarina Nisted Ringborg, savetnica Međunarodne agencije za energetiku i bivša potpredsednica švedskog-švajcarskog energetskog giganta "ABB". Ona je, takođe, članica zelene kompanije za rizični kapital koja uključuje vodeće članove švedskog energetskog sektora.
Gretin otac Svante kaže da ni on ni njegova ćerka "nisu kvalifikovani" da odgovore na pitanje o Rentogovim poslovnim interesima i tvede da nikada nisu sarađivali sa "Global Čelendžom". Gretin uspon i prašinu koja se diže za njom sa posebnom pažnjom su pratili nemački mediji koji su primetili da tinejdžerka ima jednu zajedničku osobinu sa populistima - savršeno pojednostavljuje komplikovanu problematiku.
Nemački mediji su se osvrnuli i na Gretin talenat da deli društvo, što je još jedna odlika rastućeg populizma. "Uvek isti stereotipi: sa jedna strane je društvo odraslih koji uništavaju klimu i život, sa druge strane mladi ljudi koji se brinu za budućnost iako žive u bogatim industrijskim zemljama. Njima nije bitno da odvagaju različite interese. Brige za radna mesta ih ne zanimaju. Greta i njen pokret su nova verzija populizma. Svet je podeljen na crno i belo, dobro i zlo, mlade i stare", piše nemački list "Rojtlinger general ancajger", a prenosi Dojče vele.
Kurir.rs/DW
Foto: EPA
NE PROPUSTITE
