Međutim, stari grad sa fasadama pastelnih nijansi, koji privlači 140.000 turista godišnje, ima i drugu, tamnu, stranu medalje.
Međutim, u pitanju je grad sa najnižim platama u Nemačkoj i mesto sa najvećim udelom radikalno desničarskih birača. Posle pada Berlinskog zida 1989, Istočni Nemci su masovno prebegli na zapad, pa je 2013. broj stanovnika opao za 25 odsto na 54.000.
Gradski zvaničnici su shvatili da moraju nešto da preduzmu ako žele da zaustave takav trend i tako su došli na ideju da onima koji žele da dođu ponude besplatno stanovanje i poslovni prostor tokom mesec dana.
Interdisciplinarni centar za ekološku i revitalizujuću urbanu transformaciju (IZS), koji nadzire projekat Testiranje grada - stanovanje i posao u Gerlicu, koji finansira država, primio je više od 150 prijava, od kojih su dve trećine pristigle iz većih gradova, a nekoliko iz drugih zemalja, kao što su Mađarska, Češka, SAD i Velika Britanija.
54 pojedinaca i grupa su samci, parovi i porodice od 20 do 70 godina, uključujući i samostalne preduzetnike, jednog reditelja, modela, vizuelne umetnike i muzičare. Svima njima je na raspolaganje stavljen stan i besplatno korišćenje poslovnog prostora.
Gradski oci se nadaju da će se neki od njih trajno preseliti u Gerlic.
"Naš cilj je da saznamo više o tome šta je ljudima potrebno, a ako reše da se presele, šta ih je motivislao na to", kaže Robert Knipšild iz IZS.
Gerlic je savršeno mesto za to, jer ima oko 7.000 praznih stanova, a stopa nezaposlenosti je za trećinu veća od nacionalnog proseka, delimično i zbog toga što je Gerlic primio 1.200 izbeglica.
Ankete su pokazale da je imigracija najveći problem za stanovnike istočne Nemačke, gde krajnja desnica ima svoja uporišta. U Gerlicu, doduše, nije bilo toliko nasilja motivisanog ksenofobijom kao u Kemnicu i Drezdenu, ali je poznat kao "dnevni boravak" nativističke Alternative za Nemačku (AfD).
Ipak, u drugom krugu izbora za gradonačelnika pobedio je kandidat Hrišćansko demokratske unije Oktavijan Ursu.
Ursu je rumunski imigrant, koji je svirao prvu trubu u lokalnoj filharmoniji pre nego što se okrenuo politici. On kaže da želi da stane na put izbornim neprijateljstvima i vidi "Testiranje grada" kao deo projekta za oživljavanje grada, koje obuhvata i otvaranje novog centra za analizu podataka, sa 120 naučnika i inženjera.
"Rekao sam narodu, razmislite da li želite da budete otvoren, evropski, grad, ili zatvoren grad", kaže Ursu.
Bum velikih gradova ima i svoje mane: skupi stanovi, nedostatak prostora za kreativce i privatnike, sve manje slobodnog prostora i gust saobraćaj. Naročito mladi ljudi i porodice pate zbog ovakvog trenda.
Kurir.rs/Gardijan Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
