Globalno tržište plemenitih metala konačno je oslobođeno stogodišnje kontrole i manipulacije Banke Engleske i dinastije Rotšild. Kako se srušio najmoćniji kartel zlata na svetu i zašto?
19. septembra održana je zabava u centru Rotšildovog carstva u Londonu. Proslavljena je stogodišnjica takozvanog londonskog popravljanja zlatom i održan je dnevni sastanak vodećih bankara radi utvrđivanja cene zlata.
Godišnjicu su u uskom krugu proslavili predstavnici finansijskih divova Barkliza, HSBC, Dojče Banke, Skotijabanke (Scotiabank) i "Sosijete ženeral", top menadžeri London Gold Market Fixing Limiteda, koji su osnivači istih pet banaka i čelnici Engleske Banke, koji su takođe uvek učestvovali u formiranju “tržišnih” kotacija zlata.
Domaćin je bio šef banke NM Rotšild end sans (Rothschild&Sons), baron Dejvid Rene de Rošild. Od prvog dana postojanja kompanije London Gold Market Fixing Limited, od 12. septembra 1919. godine, Rotšildi su u njemu predstavljali ne samo svoje finansijsko carstvo, već i Banku Engleske.
O tome su se službenici Banke Engleske slučajno odali u dokumentu objavljenom 1964. godine. Stručnjaci se dugi niz godina svađaju ko je glavni na tržištu zlata, centralna banka, odnosno Banke Engleske, ili privatna korporacija u vlasništvu Rotšilda. 2004. godine banka "NM Rothschild&Sons" iznenada i službeno odustaje od “ključeva”, koje ustupa Barklisu.
Analitičari su da požurili zaključe da je Banka Engleske pobedila i da je potpuno preuzela kontrolu nad londonskim fiksiranjem cena zlata. Ali, zbunili su se kada se ispostavilo da je šef Barklisa, Markus Agius, zet bivšeg direktora "NM Rothschilda", Edmund de Rotšild, i da u stvari predstavlja interese klana milijardera.
Vrhunac tržišne moći londonskog Gold Fixinga bilo je ’70-ih i ’80-ih godina prošlog veka. Pošto su SAD 1971. godine odustale od "zlatnog standarda" za dolar, cene plemenitih metala brzo su rasle i uvećale su se za 25 puta u devet godina, sa 35 dolara za uncu u 1971. na 850 dolara u 1980. godini. Ali tada, naporima Rotšilda i Banke Engleske, cena zlata, bez ikakvog razloga, za dve godine rapidno pada i 1982. unca zlata je koštala nešto više od 300 dolara. Tako su londonski "popravljači" učestvovali u ekonomskom ratu protiv Sovjetskog Saveza, kojeg je Vašington napao nakon uvođenja sovjetskih trupa u Avganistan.
Glavni zadatak bio je oboriti cene glavne izvozne robe Sovjetskog Saveza – nafte i zlata. U naftnom sektoru, SAD su uspešno sarađivale sa Saudijskom Arabijom, uverivši princa Fahda da u zamenu za snabdevanje modernim američkim oružjem naglo poveća i proizvodnju i izvoz.
U početku je Vašington imao problema sa zlatom. Tajna poseta direktora CIA Vilijama Kejsija glavnom gradu Južne Afrike, Pretoriji, kako bi ih uverio da povećaju izvoz plemenitih metala, nije uspela. Premijer Piter Boha, kao odgovor na ustupak, zahtevao je ukidanje međunarodnog bojkota Južne Afrike kao rasističkog režima. Za američkog predsednika Ronalda Regana to bi bila politička smrt.
Stoga se Vašington za pomoć obratio Londonu, a Margaret Tačer dala je odgovarajuća uputstva Banci Engleske. Rotšildi su se lako uključili u borbu protiv komunizma i menadžeri London Gold Market Fixing Limiteda su naglo smanjili cene dragocenih metala.
Međutim, proslava pobeda iz prošlosti i godišnjice u sedištu Rotšilda nije bila zabavna. Činjenica je da su se posljednjih godina supervizori ozbiljno zainteresovali za aktivnosti na londonskom upravljanju cenama zlata.
U decembru 2013. je nemački finansijski regulator BaFin zatražio od Dojče banke sve dokumente povezane s trgovanjem zlatom, nakon čega je nadzorno telo provelo nekoliko inspekcija u odelima banke koje se bave plemenitim metalima. Posledica toga je bila da je u januaru 2014. Dojče banka najavila svoje povlačenje s popisa “popravljača”.
U junu 2014. Britansko telo za finansijski nadzor (FCA) optužilo je Danijela Planketa, direktora plemenitih metala Barkliza, da manipuliše cenama zlata. Kažnjen je novčanom kaznom i lišen licence za posredovanje. Barkliz se obvezao da plati 26 miliona funti za “neuspeh u ispravnom rešavanju sukoba interesa između sebe i kupaca, kao i za propuste u kontrolnim sistemima u vezi određivanja cena zlata”.
U decembru 2015. grupa kanadskih ulagača podnela je Visokom sudu u Ontariju tužbu protiv svih članova londonske organizacije Gold Fixing, uključujući i "London Gold Market Fixing Limited", optužujući ih za "zaveru u ispravljanju, podizanju, smanjenju, održavanju, stabilizovanju, kontrolu ili nerazumnom povećanju cena zlata i investicionih instrumenata koji se odnose na zlato".
Zbog svega toga, Barkliz i "Sosijete ženeral" napustili su kartel, a Skotijabanka je reorganizovala posao i zaustavila poslovanje s plemenitim metalima.
"Problemi još uvek delujućeg "London Gold Market Fixing Limiteda" izgledaju toliko ozbiljni da se čitava bivša zajednica čini prokleta. Dakle, samo je pitanje vremena kad će se peti član zloglasnog sindikata, HSBC, naći u problemima", rekao je Ronan Menli, analitičar tržišta zlata.
Rotšildovo carstvo još jednom je uspelo da izbegne probleme, ali je već očigledno da će stogodišnjica njihovog projekta manipulisanja globalnim tržištem zlata biti poslednja. Samo nedelju dana posle godišnjice Rotšilda i prijatelja, svetsko tržište zlata doživelo je novi šok: 26. septembra evropske centralbe banke nisu obnovile Centralni ugovor o zlatu centralnih banaka (CBGA), sporazum o regulaciji cena zlata sklopljen 1999. godine.
Nije slučajno što se ugovor CBGA pojavio u godini uvođenja evra. Tvorci evropske valute su bili ozbiljno zabrinuti da će stanovnici Starog kontinenta, sa svojim tradicionalnim poverenjem u zlato, početi masovno da razmenjuju novi novac za plemenite metale i tako potkopati tržišnu vrednost evra.
Ti su strahovi naglo porasli kad je je Banka Engleske objavila nameru da proda više od polovine zlatnih rezervi. Kotacije su odmah pale, a vlasnici novog evropskog novca, očekujući naknadno poskupljenje zlata, prebacili su se na jeftiniji plemeniti metal. U stvari, Britanci su, bojeći se gubitka utjecaja u Europi nakon stvaranja EU, jednostavno ucenjivali kontinentalne partnere uništavanjem nove valute.
Banka Engleske, sedište u Londonu
Stoga je Evropska centralna banka krenula u zaključivanje "Zlatnog sporazuma centralnih banaka", obavezujući centralne banke zemalja članica EU da ograniče prodaju zlata iz svojih rezervi.
U odnosu na glavne svetske valute i cene zlata, evro je tim ugovorom bio zaštićen. Banka Engleske je zauzvrat dobila snažan uticaj na politike ECB, jer je igrala ključnu ulogu u određivanju cena zlata putem londonskog Gold Fixinga. "Tokom trajanja sporazuma, tržište zlata se bitno promenilo", objašnjava ECB.
Svetsko tržište zlata je po prvi put u istoriji "slobodno plutajuće". Stručnjaci su sigurni da će sada cena plemenitog metala brzo rasti.
Analitičari Citibanke predviđaju da će u narednih godinu ili dve cena premašiti dve hiljade dolara za uncu, trećinu više nego sada, a ovo je tek početak.
A dinastija Rothschild, bankari njihovih banaka "podružnica" i svita menadžera iz "London Gold Market Fixing Limiteda"? Verovatno će nešto pokušati da urade da povrate izgubljeni uticaj, iako je jasno da od njih ne treba očekivati ništa dobro, što je logično.
Kurir.rs/Logično.com Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
