Po sindikalnim organizacijama, 22.000 policajaca je učestvovalo. "Veliko je ogorčenje", rekao je David Le Bar, generalni sekretar Sindikata komesara. "Svi sindikati su svesni da je policija bolesna". Takvog skupa nije bilo od 2001. godine, kada je javni protest policajaca u Parizu izazvalo ubistvo dvojice njihovih kolega.
Prethodni sličan sindikalni pokret policije za elementarna prava je bio 2016. godine, uz spektakularne noćne demonstracije usred centra Pariza. Ovog puta povod su rashodi i vanredno angažovanje policije zbog društvenog pokreta "žutih prsluka" koji se protiv socijalne i fiskalne politike vlade bore gotovo godinu dana.
Uz to je evidentan skok broja samoubistava u policiji, što jhe endemsko zlo te institucije. "Došli smo ovde da se borimo za naše uslove rada, a posebno da odamo počast našim kolegama koji su raskrstili sa sobom", rekao je u povorci jedan 24-godipnji policajac u Parizu.
Demonstracije "žutih prsluka" koje su ponekad prerastale u nasilne sukobe i nerede, oživele su polemike o policiji. Slobodni novinar David Difren, stručnjak za to pitanje, rekao je za AFP da "danas postoje elementi koji jačaju jedan drugog, iako nisu iste naravi: posle talasa terorističkih napada, policija je morala da se pozabavi društvenim pokretom 'žutih prsluka' tokom dugotrajne mobilizacija, pod veoma teškim uslovima za intervenciju".
Tu je "i pitanje samoubistava koji se ponovo pojavljuju, ali i pogoršani odnosi policije sa stanovništvom", rekao je Žak Majar iz pravnog istraživačkog centra.
Policajci su takođe zabrinute zbog planova za penzijsku reformu, plašeći se gubitka povoljnog sistema bonusa.
Kurir.rs/Beta
Foto: EPA
NE PROPUSTITE
