Prema izvorima iz bliskoistočnih i zapadnih obaveštajnih službi, najnoviji napadi na saudijska naftna postrojenja izvršeni su sa iranskog tla. Sjedinjene Države, Velika Britanija, Francuska i Nemačka optužile su Iran da stoji iza napada krstarećim raketama, ali direktna tvrdnja da je Iran zaista napao Saudijsku Arabiju - što je ratni čin - još nije zvanično objavljena. Izvori, međutim, tvrde da su obaveštajne službe 100 odsto sigurne da su njihove informacije tačne.
Odluka da se ti podaci ne objave - iako je reč o javnoj tajni - podstaknuta je nadom da postoji način da se diplomatskim sredstvima smanji opasnost od rata u Zalivu. Koliko je hitno da se to postigne došlo je do izražaja na Generalnoj skupštini UN prošle nedelje, gde je Francuska rukovodila nastojanjima da se SAD i Iran navedu na put pregovora.
Priznavanje drskog čina nasilja protiv suverene nacije gotovo neminovno bi zahtevalo odgovor uz primenu sile te zemlje, ili njenih saveznika i definitivno stavilo tačku na diplomatiju.
Rizik za Trampa i druge lidere sastoji se u tome što bi odustajanje od akcije u znak odmazde za ono što je zapravo strateški delotvoran napad na Saudijsku Arabiju, Teheran mogao da shvati kao slabost. To bi moglo da podstakne dalju eskalaciju, koja bi, ocenjuju mnogi izvori u diplomatiji i obaveštajnim službama širom regiona, gotovo sigurno izazvala sukob.
Napad na Iran pokrenuo bi složen rat koji Zapad i saveznici naprosto ne mogu da dobiju.
Operacije za koje su SAD do sada optužile Iran - plovidba kroz Persijski zaliv, naftna industrija Saudijske Arabije i obaranje američkog drona - nisu izazvale krvoproliće, ali, čini se da su akcije Irana brižljivo kalibrirane da nagoveste veće opasnosti i ukažu na vojni domet Irana.
Iran povećava ulog
Zamislite osvetnički napad Zapada, na primer, zbog novog napada koji je (makar i slučajno), izazvao žrtve.
Koalicija predvođena SAD morala bi brižljivo da osmisli odgovor. Odmazda bi morala da bude bolna za Irance, ali i da nagovesti da slede i gore stvari. Meta napada bi, verovatno bili komandne i kontrolne strukture Korpusa Čuvara Islamske revolucije (Iranska revolucionarna garda, IRGC), PVO širom zemlje, skladišta oružja i strateški komunikacijski centri.
Elementi nuklearnog programa u Iranu bili bi izuzeti, ali su oni uglavnom u polupropalom stanju.
Iran to zna. Svako ko namerava da napadne Iran zna da oni to znaju, tako da bi bilo teško naći odgovarajuće ciljeve. Iran bi verovatno proučio međunardne vazdušne napade na Irak u vreme Sadama Huseina, kao i one na Jugoslaviju, Kosovo i Libiju. IRGC i njihovo elitno krilo u inostranstvu Snage "Kuds", verovatno bi sve što vredi ukopali u planinama i postavili mamce.
Iran ove godine neprekidno povećava uloge, jer su sankcije koje su im nametnule SAD duboko pogodile privredu te zemlje. Gnevni su zbog toga što Evropska unija i drugi očigledno nisu uspeli da zaobiđu sankcije.
Sjedinjene Države su prošle godine istupile iz Zajedničkog sveobuhvatanog plana delovanja (JCPOA), postignutog sa Iranom 2015. godine, koji ograničava nuklearni program te zemlje u zamenu za ukidanje sankcija.
Tramp i ostali, naročito Benjamin Netanijahu, ocenili su da je sporazum “užasan” i da Iran i dalje podržava Hamas u Gazi i Hezbolah u Libanu, dok istovremeno razvija raketnu tehnologiju koju su sada i efikasno primenili.
Amerika i njihovi saveznici sada žele pregovore o svemu tome pregovara kako bi se stalo na kraj iranskom raketnom programu i nuklearnim ambicijama. Iran kaže da je spreman da nastavi pregovore, ali samo ako sankcije budu ukinute.
Upravo opasnost od rata protiv Irana nagoveštava mogućnost još većih užasa u slučaju odlaganja sukoba, ali, istovremeno, svaki napad na Iran mogao bi za kratko vreme da od demonstracije sile Zapada izraste u potpuni požar.
Kurir.rs/CNN
Foto: EPA / Chris Kleponis / POOL, EPA / President office
NE PROPUSTITE
