Prevladavajuće je mišljenje, navodi Gardian u svojoj prvoj analizi nakon napada Turske na kurdski deo Sirije, da je predsednik Turske prevario Donalda Trampa kako bi mu ovaj dao zeleno svetlo za napad na severoistok Sirije. I sada, kad je dobio ono što je hteo, Erdogan se nalazi pred vrlo nezgodnim izborima. Kako daleko ići? Ko je neprijatelj? I koliko dugo može održavati ovako veliku vojnu operaciju?
Ovo bi se moglo pokazati kao do sada najveće kockanje političara inače poznatog po sklonosti rizikovanju. Predstavnici Turske sada su zabrinutu da nisu možda zagrizli više nego što mogu da progitaju, pa stoga na brzinu redefinišu vojni upad u Siriju koji je započeo serijom vazdušnih udara.
Ono što je Erdogan mesecima opisivao kao ključni potez za eliminisanje kurdske terorističke pretnje, naglo se pretvorilo u "mirovnu operaciju" kojoj je primarni cilj Islamska država. Ibrahim Kalin, Erdoganova desna ruka, kazao je za CNN o sirijskim Kurdima ovo: "Ovo nije potez protiv Kurda. Turska nema nikakav problem s Kurdima. Mi se borimo protiv terorističke organizacije koja je ubijala i ugnjetavala, između ostalih, i kurdski narod." Zbog takve borbe protiv ID, zapravo je poručio, svet bi trebao da bude zahvalan Turskoj.
Očigledno je da je ovako nagla promena u retorici posledica burnih reakcija u Vašingtonu nakon Trampove odluke. Čak i inače odani republikanci ovog su puta optužili Belu kuću da je izdala vojne snage u Siriji koje predvode Kurdi, a koje su do sada ratovale protiv ID. Moguće je i to da je Tramp pustio Erdogana da krene u napad i kako bi skrenuo pažnju sa istrage o njegovoj smjeni. Ako je to doista na stvari, lukavstvo mu se osvetilo.
Turska je promenila i svoju retoriku o dugotrajnim teritorijalnim ambicijama u Siriji. Erdogan je praktično do juče govorio o nameri da stvori unekoliko trajnu "sigurnosnu zonu" koja bi se protezala 32 kilometra uzduž 483 kilometara granice između Turske i Sirije. "Turska nema nikakvih planova okupirati bilo koji deo Sirije", rekao je sada Kalin, nazvavši raniju prekograničnu vojnu operaciju u Jarablusu i Afrinu kao puka privremena zauzimanja teritorija. Erdoganov direktor komunikacija Fahretin Altun u međuvremenu je rekao da garantuje da su humanitarna pitanja u ovoj operaciji iznad svega.
"Ovaj plan Turskoj će omogućiti zaštitu nedužnog naroda", napisao je u Vašington Postu. Možda i dva miliona sirijskih izbeglica, kako je ustvrdio, "dobrovoljno" će otići da žive u sigurnosnu zonu, iako većina njih nikada pre nisu imali baš nikakve veze s tim područjem. Kalin tvrdi da će masovno preseljenje biti dobrovoljno, nipošto pod prisilom, iako se čini da te ljude baš niko ništa nije pitao, a i humanitarne organizacije izrazito su skeptične.
Dok se priprema da pošalje svoje trupe, Erdogan se suočava s nizom nepoznanica. Jedna je od njih je li Turska uopće kadra za takav potez, pa čak ima li volje preuzeti kontrolu nad izbjegličkim kampovima (u kojima su islamisti, odnosno članovi njihovih porodica), a koje su do sada čuvali Kurdi. Ankaru se posljednjih dana već optuživalo da zapravo ugrožava borbu protiv ID. Kao i svi drugi, Erdogan nema pojma u kojem će smeru ići sledeći Trampov potez. Slične se nedoumice mogu primeniti i na Rusiju, koja je inače bila sklona Turskoj, ali se s njome u poslednje vrijeme i sukobljava zbog vojnih operacija u Idlibu, kao i na režim Bašara al Asada u Damasku, koji podržava Iran, a koji bi mogao iskoristiti nastali haos kako bi ubacio svoju vojsku i zauzeo teritorije.
Nije jasno niti kako će reagovati javnost u Turskoj, ionako već razbijenih iluzija o Erdoganu i zabrinuta zbog sve većih privrednih problema, a sada suočena s ratom koji se čini nepotrebnim i bez izglednog kraja. Konačno, ako se obistine mračne humanitarne prognoze UN-a o ovom upadu Turske u Siriju, Erdogan je sigurno svestan da će se na njega sručiti kritike sa svih strana, pa da će se možda naći i pod sankcijama EU-a i SAD-a. Zbog svih tih razloga Erdogan će verojatno prvo postupati oprezno. Moguće je da će koristiti proturske militante iz sirijske pobunjeničke Nacionalne armije, koje će pomagati iz vazduha, radije nego da odmah šalje kopnene snage turske vojske. Izveštaji od srede navode da su se pobunjenici već pokrenuli.
Zvaničnici SAD-a predviđaju da do invazije velikih razmera neće doći i da će prvo napredovanje biti ograničeno samo na uspostavu strateških položaja unutar Sirije. I tek nakon svega, sada sasvim svestan ličnih, političkih i vojnih opasnosti i izrazito rizične igre u Siriji, može se očekivati da Erdogan iskoristi svoj posetu Beloj kući i Trampu 13. novembra kako bi pokušao da osigurati podršku SAD-a, moguće pre svog sledećeg poteza. Samo, ono što će sada uslediti, moglo bi biti već izvan njegove kontrole. Kurdske vođe ustraju na tome da povlačenja neće biti. Ako Turci dođu, kažu, oni će s njima ući u borbe.
Kurir.rs/Express.hr Foto: AP
NE PROPUSTITE
