Sunce obilato sagoreva ogromne rezerve vodonika, a njegova snaga neprestano raste.
Za milijardu godina Sunčevi zraci biće za deset odsto jači nego danas, a temperatura širom naše planete porašće na 30 stepeni Celzijusa. Međutim, ovo ni približno nije kraj, kaže za Biznis insajder astrofizičarka Džilijan Skader sa Univerziteta u Saseksu.
Kada ispare okeani umire život
Za oko 3,5 milijardi godina, dakle, manje nego što Zemlja sada ima godina, Sunce će sijati 40 odsto jače, a najkasnije tada će nestati život na Zemlji.
Jako Sunčevo zračenje prouzrokovaće ključanje okeana.
"Sva ta voda u atmosferi ponašaće se kao gas koji izaziva efekat staklene bašte i zadržava više toplote, čime se ubrzava isparavanje", objašnjava Skader.
Nekadašnja plava planeta pretvoriće se u nepodnošljivo vrelu pustinju, kao što je to već danas slučaj sa Venerom.
Čovečanstvo će do tada nestati, a najkasnije za pet milijardi godina Sunce će ostati bez vodonika, pa će umesto njega sagorevati helijum i postati crveni džin.
Sunce će izgubiti masu, a time i privlačnu silu , tako da će Zemlja završiti u drugoj orbiti. Ni to, međutim, ne nagoveštava ništa dobro, jer će se njen spoljašnji omotač istovremeno ekstremno proširiti - sve do današnje Marsove orbite.
Da li će Sunce progutati i Zemlju?
To će značiti apsolutni kraj Venere i Merkura, koji će biti progutani. Zemlja će se možda dovoljno udaljiti od Sunca, ali izgledi za to nisu najbolji. Međutim naša planeta će do tada ionako biti samo usijana kugla od otopljenog kamena i metala, što nisu uslovi za nastavak života.
Mnogo kasnije, kada Sunce potroši sve rezerve, i Zemlja će biti na ivici smrti. Crveni džin će postati nestabilan i izgubiti omotač u svemirskim prostranstvima. Ostaće još samo vrelo, teško jezgro, okruženo izmaglicom od materije.
Posle toga će biti sve slabije i slabije, sve dok i taj beli patuljak jednog dana ne sagori, a jadni ostaci našeg Sunčevog sistema ne nestanu u potpunom mraku.
Kurir.rs/heute.at/Biznis Insajder
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
