Međutim, Major je ovih dana dospeo u žižu javnosti zbog tvrdnje da ljudska rasa nikada neće otići sa Zemlje jer bi joj "bile potrebne hiljade miliona dana" da dosegne daleke naseljive svetove svemira.
Umesto sanjarenja o svemiru, nobelovac napominje da je život na zemlji još uvek moguć a da je na nama da se pobrinemo da tako i ostane.
"Ako govorimo o egzoplanetama, jednu stvar moramo odmah na početku razjasniti: nikad nećemo migrirati tamo. Te su planete previše udaljene. Čak i u nekom optimističkom scenariju, da pronađemo "useljivu" planetu u našoj blizini, vreme koje nam je potrebno da tamo stignemo je suviše dugačko", rekao je AFP-u na konferenciji u Madridu gde ga je zatekla vest o Nobelovoj nagradi.
Tu naučnu činjenicu naglašava kako bi odgovorio svima onima koji na mogućnost da čovek svojim delovanjem potpuno uništi planetu na kojoj živi odmahuju rukom i iznose argument da ćemo u tom slučaju jednostavno kao vrsta odseliti negde.
"To je potpuno suludo. Umesto toga, treba da brinemo o našoj planeti koja je prekrasna i još uvek pogodna za život", rekao je i odgovorio na pitanje jesmo li sami u svemiru.
"Na to pitanje odgovoriće generacije koje dolaze. Mi to još uvek ne znamo jer nismo razvili tehnike koje bi nam omogućile da detekujemo život iz daljine", zaključio je naučnik.
Zanimljivo, njegov kolega švajcarski astronom Didier Kueloz sa kojim deli Nobela za otkriće egzoplanete 51 Pegasi b takođe je progovorio o životu u svemiru. On tvrdi da je siguran da u svemiru nismo sami.
"Ne mogu da verujem da smo mi jedina živa bića u celom svemiru. Jednostavno je previše planeta, zvezda i hemija je univerzalna", kazao je Klozom i napomenuo da bi čovečanstvo u narednih 30 godina moglo da pronađe i dokaze za postojanje vanzemaljskog života.
(Kurir.rs/100posto.hr/Foto: EPA/LAURENT GILLIERON)
NE PROPUSTITE
