Dejzi i Vajolet Hilton rođene su 5. februara 1908, a umrle su 4. januara 1969. U rodnoj Velikoj Britaniji bile su proslavljene zabavljačice, ali više od svega proslavila ih je činjenica da su rođene kao sijamske blizanke spojene na leđima - preko kukova, karlice i zadnjica, pa su delile i zajedničku cirkulaciju, ali ne i vitalne organe.
Sestre Hilton su bile redak fenomen; procenjuje se da se takav slučaj događa između jednog u 50.000 i jednog od 100.000 porođaja, s time da je njihova verovatnost nešto viša u jugozapadnoj Aziji i Africi.
Kako je otac blizanki bio nepoznat, majka Kejt bila je jedini zakonski staratelj. Njena šefica Meri Hilton pomagala je lekaru u porođaju i odmah je ocenila da se na neobičnim devojčicama može zaraditi.
Kejt je, sa svoje strane, smatrala da je njihova deformacija Božja kazna za to što ih je rodila vanbračno, pa je nije trebalo puno nagovarati da ih se odrekne - za finansijsku naknadu. Za Hiltonovu je to bio čisto poslovan potez, kupovina kojom je postala "vlasnica" devojčica.
Meri Hilton i njen suprug nisu imali dobre namere kad su udomili devojčice. Od malih nogu su ih "izlagali" u maloj sobi svoje kuće. Prodavali su ulaznice, ali i razglednice s njihovom slikom. Blizanke su Mari zvali "tetkice", a njenog muža "gospodine", ali među njima nije bilo emotivnih veza. Bio je to isključivo poslovni odnos u kojem su devojčice tretirane kao roblje.
Fizički i emocionalno su ih zlostavljali, a kad je Meri napustio suprug, ona je u zlostavljanje uključivala svoje brojne partnere. Devojčice su tretirali devojčice kao egzotične ljubimce koji se loše ponašaju.
Od treće godine života sestre Hilton (Meri im je dala svoje prezime) bile su prisiljene da žive na "ulici", predstavljajući se na karnevalima i cirkusima. Do četvrte godine već su imale turneje po svetu, od Nemačke do Australije, a 1915. Mari je pokušala da ih odvede u SAD. Američke vlasti su ih isprva odbile, ali lukava Meri je uz pomoć medija napravila takav pritisak da su na kraju završile u San Francisku. Devojčice su tamo pale u ruke Merinoj ćerki Edit i njenom partneru, prodavcu balona Majeru Majersu.
Iako su ih zlostavljali u detinjstvu, blizanke su odrasle potpuno zdrave. Njihov lekar je u karton zabeležio da su "bistre i vrlo inteligentne". Ta činjenica nije promakla ni Meri, koja je shvatila da može da zaradi još više ako sestre ne budu samo sedele dok ih ljudi gledaju poput većine "predstave nakaza", već ako nešto i rade. Zbog toga im je platila časove pevanja i sviranja, oblačila ih je u lepršave kostime ukrašene mašnama i učila ih zabavnim tačkama.
Sestre su postale vrlo dobre džez muzičarke, pa su vrlo lepo pevale i plesale, a verovatno bi obe imale uspešne karijere da nisu bile sijamske blizanke: ljudi su ih uprkos svemu doživljavali kao nakaze.
A ni one nisu sebe doživljavale kao osobe, već kao nečje vlasništvo. Majers je spavao sa njima u sobi i pretio im ludnicom. Do 1920-ih blizanke su praktično bile super zvezde, a pozornicu su delile s legendama kao što su Čarli Čaplin i Boba Houp. Zarađivale su i do 5.000 dolara nedeljno, što je i po današnjim standardima ogroman novac, ali od toga nisu videle ni centa. Majers je sve trpao u svoj džep.
On je od tih para kupio luksuzni letnikovac u teksaškom San Antoniju. To nije potrajalo jer je Hari Hudini savetovao sestre da nađu advokata. Na sudu je napokon otkrivena grozna situacija u kojoj su se sestre nalazile, legalno punoletne sa neznancem koji ih je "nasledio" i na njima zarađivao.
Uspele su da se izbore za izlazak iz tog zlostavljačkog odnosa, a dobile su i naknadu za svoju štetu, 80.000 dolara. Sklopile su niz loših ugovora i zaposlile menadžere koji su ih iskoristili, iako su pritom imale osećaj da im dobro ide jer su se kretale u krugovima poznatih zabavljača i elitnih ljudi. Životi su im izmakli kontroli, a slava je jedino što ih je držalo na površini. Poželele su da nastupaju i na velikim ekranima, pa su se otišle u Holivud. Tamo su dobile ulogu u filmu "Friks".
Izlazile su, ali zbog hendikepa nisu mogle da ostvare trajnu vezu. Vajolet je htela da se skrasi s vođom benda Morisom Lambertom, ali kad su zatražili dozvolu za brak od države, odbijeni su iz "moralnih razloga". Pokušali su opet - u čak 21. saveznoj državi, bez uspeha. Na kraju se veza raspala. Dve godine kasnije njihov agent je našao način da se udaju, pa se Vajolet tada udala za igrača, ali brak nije potrajao. Dejzi se takođe udala za igrača, ali njen je brak bio još gori - trajao je samo dve nedelje.
Dejzi je zatrudnela, a agent devojaka je pokušao da je nagovori na pobačaj tvrdeći kako to ugroziti zdravlje i život. Pobačaji su tada bili ilegalni, osim ako bi život majke bio ugrožen, što je lekar procenio da nije. Porodila se bez problema, ali je sina dala na usvajanje.
Početkom 40-tih su imale probleme jer nisu više bile tražene, ali su početkom 50-tih snimile film koji je bio zabranjen u nekim državama. Očajne, planirale su da otvore restoran, što se nije desilo, pa su našle posao u jednoj trgovini. Januara 1969. se nisu pojavile na poslu, pa su poznaninci provalili u njihov stan i našli ih mrtve. Umrle su od hongkonškog gipa - prvo Dejzi, a posle 4 dana i Vajolet.
Kurir.rs/Ekspress.hr Foto: Wikimedia Commons
NE PROPUSTITE
