Nedovoljan broj zaposlenih na ovim mestima još nije doveo do odgađanja sahrana, rekao je Kristijan Jeger, direktor udruženja pogrebnika i jednoj od nemačkih pogrebnika.
Donedavno je bio običaj da sanduk na sahrani nose prijatelji ili rodbina, ali je to podrazumevalo da familija pokojnika živi blizu.
"Kako su se društvene okolnosti menjale, postalo je normalno da na njihova mesta "uskoče" penzioneri ili studenti koji žele dodatno da zarade" - rekao ej Jeger.
Tu su i dodatni problemi nosača sanduka, naročito starijih, napominje Majkl Vaš iz jednog pogrebnog preduzeća u Dortmundu.
"Ljudi su danas puno teži i zajedno s cvećem i telom, šest nosača često mora da nosi teret od 200 kilograma", rekao je on.
U Nemačkoj pogrebna poduzeća ne zapošljavaju svoje nosače jer im se to finansijski ne isplati.
Kurir.rs / Index.hr Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
