„Grobovi mojih predaka se nisu pomerili, ostali su u istoj onoj zemlji u kojoj su sahranjeni. Pa ipak, vratili su se kući. U zemlju za koju su se moji baka i deka borili, ginuli, ali i u kojoj su se voleli, rađali decu i živeli zvanično sve do 1954. godine, kad nas je Nikita Hruščov dao Ukrajini.“
Ovako, Olga (54) iz Jalte danas opisuje dešavanja na Krimu u martu 2014. kad su građani poluostrva u Crnom moru referendumom odlučivali o statusu tada autonomne pokrajine u sastavu ukrajinske republike, a na kojem je 97 odsto njih glasalo za pripajanje Rusiji.
Na ovom poluostrvu pod sankcijama za delegaciju od 26 stranih novinara iz 11 zemalja prvi utisak je nova velelepna zgrada aerodroma i ruska zastava. Na prvi pogled primetni su novi putevi, renovirane zgrade, polako postaju vidljive milijarde koje Moskva ulaže u preporod poluostrva... Ukrajinski jezik je nestao sa uličnih tabli, televizije i iz novina, dok je u školama ostao izborni, za razliku od pre, kad je bio jedini i obavezni. Novitet je i to što mobilne mreže prestaju da funkcionišu čim kročite na ovu teritoriju pod sankcijama. Međutim, stanovništvo i dalje govori isti jezik koji je govorilo oduvek: ruski, s karakterističnim južnjačkim akcentom. I dalje vode miran, svakodnevni život i tvrde da sankcije ne utiču previše na njih, osim pri putovanjima.
Premijer Krima Sergej Aksjonov dočekuje nas u zgradi Saveta ministara, ispred koje stoji natpis: „Krim će zauvek biti Rusija“. Za mnoge kontroverzni diplomac vojne škole, koji je i lično pod sankcijama Zapada, ostavlja utisak modernog političara, sposobnog i odlučnog.
- Jugoslavija se raspala voljom Zapada, dok se Krim vratio u istorijsku domovinu uprkos volji Zapada. Srbija je celovita republika. Zahvalni smo Srbiji jer ne podržava sankcije koje su nam uveli, imamo mnogo prijatelja tamo. Slovenski narodi treba da se drže zajedno, a posebno mi pravoslavci. Očuvali smo mir na Krimu i to nam je najvažnije, a sankcije mogu da traju još 100 godina - rekao je Aksjonov za Kurir i poručio da će „pokloniti gajbu šampanjca onom ko nađe jedan tenk na ulicama“, pošto Zapad ovo naziva okupiranom teritorijom.
Predsednik Državnog saveta Krima Vladimir Konstantinov nadovezuje se rečima da su pitanja Krima i Kosova potpuno različita. I zaista, naklonost prema Srbiji i razumevanje pitanja Kosova prisutno je na svakom koraku i među stanovništvom. Za njih postoji samo jedna verzija svetske pravde: srpsko Kosovo i ruski Krim.
U poslednjih pet godina na Krimu je zbog različitih pronevera uhapšeno preko 120 funkcionera, među njima i pojedini ministri. „Ima nedostataka ovde. Znaš li koliko kradu!?“, osuđujuće govori Andrej, taksista koje me iz centra Jalte vozi u hotel u predgrađu, po duplo većoj tarifi od standardne.
- Da li biste sutra glasali da se Krim vrati u sastav Ukrajine? - upitam na kraju.
Upućuje mi zbunjeno-šokirani pogled. Kao majka koju biste pitali da li bi se odrekla rođenog deteta zbog nestašluka.
- Nikada! Ni Ukrajina, ni bilo šta drugo. Ovo će zauvek ostati Rusija.
Kako je Vrangel napustio Krim
KOZACI PLAKALI I PUCALI U KONJE
Na vožnju brodom do čuvene Konstantinovske tvrđave u Sevastopolju uputili smo se s pristaništa sa kog je nekada general Vrangel sa svojom vojskom poslednji put napustio Rusiju bežeći od crvenih. Priča se da su verni konji Kozaka tada skakali u more za svojim gospodarima, a da su neustrašivi ratnici, verovatno prvi put u svom životu, plakali i pucali u njih, kako bi im prekratili muke. Danas, na ovom istom mestu u grad uplovljava Putin kako bi obišao Crnomorsku flotu. Pre četiri meseca na mesto gubernatora, to jest gradonačelnika, došao je Mihail Razvožaev poreklom iz Sibira, po govorkanjima Putinov čovek od poverenja, kako bi „sredio stvari“.
Krštenje kneza Vladimira
RAĐANJE PRAVOSLAVLJA NA KRIMU
Upravo na Krimu rođena je pravoslavna Rusija. Veliki knez Vladimir kršten je 988. godine na bedemima drevnog Hersonesa, na mestu današnjeg Sevastopolja, jednog od tri grada u Rusiji koji, pored Moskve i Sankt Peterburga, imaju federalni status. Legenda kaže da je knez Vladimir ujedinio rasparčane ruske zemlje, primio hrišćanstvo i pokrstio ostatak Rusije iz ljubavi prema vizantijskoj princezi Ani. Od tada, već više od 1.000 godina, većina Rusa su pravoslavni hrišćani.
Nije jeftino Čaša votke dva evra
- 150 rubalja košta časa votke (oko 2 evra)
- 60 rubalja košta 1 litar benzina (manje od 1 evra)
- 120 rubalja košta
- kapućino (1,5 evra)
- 60 rubalja košta kilogram jabuka (manje od 1 evra)
- 1 evro vredi 70 rubalja
Kurir.rs / Jelena Pronić
Foto: Jelena Pronić
NE PROPUSTITE
