Direktorka zagovaranja Hjuman Rajts Voč-a (HRV) Meri Vareham smatra da je upotreba autonomnog naoružanja danas postala „jedna od najupornijih pretnji čovečanstvu“, pošto je osudula vodećim zemljama zbog toga što nisu preduzele adekvatne mere za rešavanje problema.
Stručnjak je izdala upozorenje da bi roboti ubice potencijalno mogli da "obrišu delove ljudske populacije neprihvatljivim napadima".
Iznoseći rizike od AI na bojnom polju, direktor zagovaranja HRV-ove službe za oružje napisao je u otvorenom pismu koje je objavio HRV: "Glavne vojne sile se utrkuju da bi prihvatile oružje koje bira i puca po ciljevima bez smislene ljudske kontrole. To povećava spektar nemoralnih, neupadljivih, uglavnom nekontrolisanih oružanih sistema - robota ubica. To takođe pokreće strah od širenja oružja i trka koje vode do globalne i regionalne nestabilnosti. "
Ona je naglasila da su mnoge zemlje počele da alarmiraju na ovim sistemima oružja, pošto je sredinom novembra generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš na godišnjem sastanku Konvencije o konvencionalnom oružju (CCV) pozvao na novi međunarodni ugovor o zabrani robota ubica, navodeći da su „mašine koje imaju moć i diskreciju da ubiju bez ljudske intervencije politički neprihvatljive i moralno očajne“.
Grupa Kampanja za zaustavljanje ubica robota pozvala je na globalni ugovor kojim se zabranjuje upotreba potpuno autonomnog oružja.
Meri Vareham je izrazila žaljenje zbog činjenice da na sastanku CCV-a u Ženevi nije bilo napretka u pokretanju pregovora o ugovoru o zabrani ili ograničavanju takvog potpuno autonomnog oružja.
Umesto toga, države su se složile da sledeće dve godine provedu razvijajući „normativni i operativni okvir“ za rešavanje problema koje postavljaju takvi oružni sistemi.
"Ovaj nejasan cilj daleko je manji od onoga što je potrebno. Jedini odgovarajući odgovor je pokretanje pregovora za zabranu robota ubica", insistira ekspert. Prema Varehamu, javnost sve više stoji iza takve zabrane.
Skoro tri od svake četvrte osobe koje su odgovorile na novu anketu u 10 evropskih zemalja žele da njihove vlade rade na međunarodnom ugovoru o zabrani smrtonosnog sistema autonomnog naoružanja, objavio je Human Rights Vatch ranije u novembru.
73 odsto ispitanika želi da evropske države preduzmu mere za zabranu naoružanja sistema koji bi mogli da biraju i napadaju ciljeve bez smislene ljudske kontrole.
Na primer, u Holandiji se 80 odsto ispitanika zalagalo da holandska vlada podrži takvu zabranu. Istraživanje, sprovedeno u oktobru, obuhvatilo je ispitanike iz Belgije, Finske, Nemačke, Mađarske, Italije, Irske, Norveške, Holandije, Španije i Švajcarske.
Kurir.rs/Sputnjik Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
