Kandidat sa najviše glasova u svakoj izbornoj jedinici postaje poslanik u Donjem domu parlamenta, a partija koja ima prostu većinu, od 326 mesta, uglavnom, formira vladu.
Specifičnost izbora u ovoj zemlji jeste ta što se oni ne održavaju nedeljom, već isključivo četvrtkom. I tako je već 84 godine. Daleke 1935. godine to je započeto kao neka vrsta tradicije, ali od 2011. zakonom je propisano da se izbori održavaju četvrtkom.
Ali, zakon kaže da se izbori održavaju prvog četvrtka u maju mesecu svake pete godine, zbog čega je sutrašnji izlazak na birališta pravi presedan.
Podsetimo, Velika Britanija od 1923. godine nije imala izbore u decembru, pa analitičari upozoravaju da će odziv birača biti manji zbog zime, predstojećih praznika, ali i činjenice da dan traje kraće.
Postoji nekoliko popularnih teorija o održavanju izbora četvrtkom. Prva je da je to nekada bio sajamski dan u većini gradova, pa bi tako građani koji stanuju u udaljenim područjima mogli istovremeno da obave dve stvari - da glasaju, ali i obave poslove na sajmu.
Najlogičnija teorija jeste ta da se glasa četvrtkom, kako bi se tokom vikenda formirala vlada i u ponedeljak odmah počela da obavlja svoje dužnosti.
Ali, najzanimljivija teorija tiče se alkohola. Naime, nekada se radnicima u Velikoj Britaniji plata isplaćivala petkom, pa bi do narednog četvrtka imali sasvim dovoljno vremena da se opijaju po pabovima i na biračka mesta, posle šest dana alkoholisanja, dođu trezni.
Podsetimo, prevremeni izbori su raspisani nakon višemesečnih političkih previranja i pat pozicije oko Bregzita.
Jutro nakon izbora, premijer Britanije i lider konzervativaca Boris Džonson otići će u posetu kraljici Elizabeti Drugoj, gde će, zavisno od rezultata izbora, ili podneti ostavku ili tražiti dozvolu od nje da formira novu Vladu.
(Kurir.rs/Indeks.hr; Foto: Profimedia)
NE PROPUSTITE
