Smanjivanje planinskih površina pod snegom i ledom već je evidentno u evropskim skijalištima koja sve više zavise od veštačkog snega ili se zatvaraju i koriste za letnji turizam.
Prema procenama švajcarske vlade, u poslednjih 10-ak godina broj skijaša u švajcarskim Alpima pao je za oko 24 odsto. Do kraja veka količine snega na skijalištima najverovatnije će pasti na manje od 50 odsto, a staze ispod 1500 metara mogle bi da ostanu potpuno bez snega.
U novoj studiji autori su naveli 78 najvažnijih planinskih regija koje imaju mogućnost da skladište ogromne količine vode u obliku snega i leda. U planinskim lancima ima ih više nego igde drugde u svetu, osim na Arktiku i na Antarktiku.
Na njima se nalazi više od 200.000 lednika, velikih slojeva snega i visinskih jezera i močvara. Kako se led i sneg tope, voda se postupno oslobađa i puni tokove reka i jezera ključne za život oko 1,9 milijardi ljudi, što je oko 20 odsto današnjeg stanovništva na Zemlji.
Posebno se izdvajaju četiri najveća sistema na četiri kontinenta – u Aziji, Evropi, Severnoj Americi i Južnoj Americi.
Najveći, najvažniji, ali i najugroženiji je azijski sistem basena koji se snabdevaju vodom iz regije u kojoj se nalaze lanci Himalaja, Karakoruma, Hindukuša i Ladaka.
U Evropi su to Alpi i uz njih vezani baseni Rone, Po, Rajne i Crnomorskog sliva kojem pripadaju i reke poput Save, Drave i Dunava.
U Severnoj Americi to su planine Severnoameričkih Kordiljera koje vodom snabdevaju brojne reke.
U Južnoj Americi to su Andi i Južnoamerički Kordijeri.
Afrika i Australija ne pojavljuju se na popisu jer u njima nema planinskih lanaca koji bi bili veći rezervoari vode.
U čemu je problem?
Zbog globalnog zagrevanja vitalni planinski vrhovi se greju brže od ostatka sveta. Primera radi, temperature u visinama Himalaja porasle su u odnosu na predindustrijske za oko 2 stepena, dok se ostatak sveta u proseku zagrejao za oko 1 stepen.
Betan Dejvis, članica istraživačkog tima sa Univerziteta Rojal Holowej u Londonu, rekla je da je do sada, kada se govorilo o topljenju leda i klimatskim promenama, u fokusu uglavnom bio porast nivos mora.
"Tokom sledećih 100 godina klimatske promene će uticati na pitku vodu za ljude, na vodu za proizvodnju struje, za poljoprivredu, a kada je reč o planinskim vodotornjevima, govorimo o snabdevanju za oko 1,9 milijardi ljudi. To je više od 20 odsto svetske populacije“, rekla je.
Sve manje zaliha, sve veća potražnja i sve više sukoba
Valter Imerzil, stručnjak za planine i klimu na Univerzitetu u Utrehtu u Holandiji, ističe da će klimatske promene uticati na veličinu i oblik lednika u visokim planinama, kao i na količinu i vrstu padavina koje će padati.
Istovremeno će se povećavati potrebe. Biće sve više vode za piće, navodnjavanje i industriju. Zbog toga će rasti i napetosti i sukobi oko vode u gotovo svim krajevima.
Sve veći broj stanovnika, posebno u azijskim zemljama, verovatno će rezultirati eksponencijalnim povećanjem potražnje za vodom.
Geopolitičke napetosti oko resursa voda već danas postoje u brojnim delovima sveta, posebno između Pakistana i Indije.
Kurir.rs/Index.hr Foto: EPA
NE PROPUSTITE
