"Danas smo svedoci jedinstvene situacije u novijoj istoriji Rusije — pokušavaju da nas sustignu. Nijedna zemlja trenutno nema hiperzvučno oružje, a da ne govorimo o hiperzvučnom oružju interkontinentalnog dometa. Rad na kvalitetu ruskog naoružanja nije igra šaha — u kojoj je moguć i nerešen ishod — Rusija je dužna da u tom polju bude najbolja“, poručio je ruski predsednik.
Prema rečima zamenika predsednika Komiteta Državne dume Rusije za odbranu Jurija Švitkina, poruku Putina treba shvatiti i kao potvrdu da Rusija planira i ubuduće da nastavi da sprovodi politiku opremanja vojske najsavremenijim tipovima naoružanja, što i jeste prirodna reakcija na pretnje sa Zapada, a dobar primer toga su najavljeni vojni manevri NATO prema scenariju uvežbavanja napada na Rusiju.
"Kritika Zapada bi Rusiju najmanje trebalo da interesuje, glavni fokus treba da bude upravo na ruskom narodu, kao i na narodima njenih saveznika. Agresivna politika i retorika zemalja Zapada primoravaju Rusiju da još jednom razmisli o odbrambenoj sposobnosti svoje vojske“, ističe on.
Švitkin navodi i da treba uzeti u obzir činjenicu da je vojni budžet SAD čak 15 puta veći od ruskog, samim tim bi tu kritiku trebali da upute sami sebi, a ne Rusiji, koja isključivo preduzima recipročne mere po pitanju jačanja sopstvene odbrambene sposobnosti.
Sa druge strane, vojni stručnjak Viktor Baranec kaže da Putinovu poruku — da ruska vojska teži da u svom arsenalu ima najbolju borbenu tehniku koja postoji na svetu, ne treba shvatiti kao poruku da se Rusija upustila u trku u naoružanju, pogotovo ako se u obzir uzme činjenica da je njen vojni budžet svake godine sve manji.
"Ako pogledamo vojni budžet Rusije — on se iz godine u godinu samo smanjivao“, konstatuje Baranec. Ako je američki prešao cifru od 720 milijardi, ruski je i dalje negde između 60 i 70 milijardi dolara. Rusija se vodi principom — za manje pare stvoriti najbolje na svetu oružje.
"Pored toga postoji državni program modernizacije vojske, a budžet za to je unapred raspoređen za mnogo godina unapred. Ako je danas udeo najsavremenijeg naoružanja u ruskoj vojsci na nivou od 68 odsto, ovim tempom će Rusija do 2027. godine imati čak 95 odsto najmodernijeg i najnovijeg naoružanja u arsenalu“, konstatuje Baranec.
Baranec takođe navodi i da se Rusija ne naoružava zato što to želi ili zato što nema na šta drugo da troši pare, već da to radi taman toliko koliko je neophodno da bi bila u stanju da parira svim potencijalnim pretnjama.
"U svetu postoji nekoliko desetina armija koje u svom arsenalu imaju savremeno naoružanje, a većina tih zemalja su članice NATO. Ne treba ni govoriti da je upravo NATO trenutno najveći protivnik Rusije, ako ne i neprijatelj. Svedoci smo kakvo naoružanje NATO dovlači do ruskih granica, pored toga, svedoci smo i kakvo naoružanje razvijaju zapadne zemlje, a pre svega Amerika, Velika Britanija, Nemačka i Francuska. Ako Rusija ne bude obraćala pažnju na to, ona će zaostati u vojnom smislu, a samim tim će i nivo pretnje od strane NATO postati poguban za nju“, upozorava on. Baranec dodaje i da bez modernog naoružanja o ruskoj vojsci kao značajnoj svetskoj sili ne vredi ni govoriti.
"Sve najbolje što ruska odbrambena industrija stvara usmereno je ka tome da Rusija dobije najbolje oružje na svetu, što se i potvrđuje na primeru hiperzvučnog oružja, za kojim Zapad, a pre svega Amerika, zaostaju čak 10 do 15 godina“, zaključuje Baranec.
Među hiperzvučnim oružjem koje počinju da dobijaju Raketne strateške snage ruski predsednik je na kolegijumu Ministarstva odbrane održanom u utorak naveo raketne komplekse "Avangard“, kao i komplekse "Kinžal“, "Peresvet“, a kako je dodao, u toku su planski radovi na raketama "Sarmat“, "Cirkon“ i "Burevestnik“.
(Kurir.rs/Sputnjik, Foto: Profimedia)
NE PROPUSTITE
