Vojna sila
Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei i američki predsednik Donald Tramp koriste oštre reči, ali nijedan nije izrazio interes za univerzalni rat, mada se mogućnost vojnog sukoba ne može isključiti.
Ako Hamnei pozove na suzdržanost, mogao bi biti slab pred domaćom javnošću i među regionalnim saveznicima. Stoga bi se mogao odlučiti za odmazdu manjeg obima.
Karneg Sadžadpur iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir smatra da Hamnei mora pažljivo odmeriti svoju reakciju. "Loš odgovor bi rizikovao gubitak ugleda i preveliki gubitak glave."
Obaveštajne službe američkog Ministarstva odbrane (DIA) primetile su u decembarskom izveštaju da se Iran oslanja na tri glavna vojna stuba - svoj program balističkih raketa, mornaričke snage koje prete pretnju pomorskom saobraćaju u Zalivu i savezničke milicije u zemljama kao što su Sirija, Irak i Liban.
Iran je objavio da ima rakete precizno vođene, krstareće rakete i naoružane bespilotne letelice koje mogu da ciljaju američke vojne baze u Zalivu i stignu do Izraela.
Teheran ili njegovi saveznici mogli bi napasti naftne tankere u Zaljevu i Crvenom moru, rute za pomorski transport nafte i drugu trgovinu koja povezuje Indijski okean sa Sredozemljem preko Sueckog kanala.
Blokada Ormuskog moreuza
Vojni sukob ili povećane tenzije mogu da poremete brodski promet u Ormuskom moreuzu, koji čini petinu svetske proizvodnje nafte. Svaki prekid saobraćaja bi u velikoj meri povećao cene nafte.
Iran ne može zakonski jednostrano zatvoriti ovu morsku rutu, jer se njen deo nalazi u teritorijalnim vodama Omana. Ali brodovi prolaze kroz iranske vode koje kontroliše Mornarica Revolucionarne garde.
Teheran bi mogao da koristi rakete, bespilotne letelice, mine i brze brodove protiv SAD-a i njihovih saveznika. Američki zvaničnici kažu da bi zatvaranje prolaza bilo "crvena linija" i da će Amerika preduzeti korake da ga ponovo otvori.
Asimetrične taktike i saveznici
Američke snage na Bliskom Istoku mogle bi biti ugrožene. Iran se uglavnom oslanja na asimetrične taktike i svoje saveznike u suzbijanju sofisticiranijeg američkog oružja.
Iran je poslao pomoć svojim saveznicima u oružju i ekspertizi. Jemeni Houthis koriste iranske rakete i bespilotne letelice u napadima na aerodrome u Saudijskoj Arabiji.
SAD i Saudijska Arabija optužuju Iran za napad na naftne tankere u Hormuzkom prolazu prošle godine i odgovoran je za napade na saudijske naftne objekte. Teheran to negira.
Milicije podržane od Irana upadale su u američke baze. U junu je Iran srušio američku bespilotnu letelicu raketom zemlja-vazduh, čime su dve strane bile na ivici direktnog sukoba.
Iran verovatno neće brzo reagovati, rekao je Ali Alfoneh iz Zalivskog arapskog instituta u Vašingtonu.
"Iran nema drugog izbora osim da se osveti i osveti za ubistvo generala majora Sulejmanija", rekao je. "Ali Islamska republika je strpljiva i vreme i priroda napada nisu nam poznati."
Daleki domet Irana
Iran i njegovi saveznici mogli bi delovati i van regiona.
Član libanskog Hezbolaha 1994. godine bombardovao je zgradu Jevrejskog centra u Buenos Airesu, usmrtivši 85 ljudi. Argentina je okrivila Iran i Hezbolah, ali oni su to negirali.
Argentina je takođe optužila Hezbolah za napad 1992. na izraelsku ambasadu u Buenos Airesu u kojem je ubijeno 29 ljudi.
"Višestruki napadi proiranskih milicija na američke interese i saveznike u regionu, pa čak i na svetu, verovatniji su. Iran ima dugu istoriju takvih napada u Evropi, Africi, Aziji i Latinskoj Americi, sa mešovitim uspehom", rekao je Sadždadur Karnegie.
Diplomatija, a ne sukob
Iranski lideri do sada su bili otvoreni za ostvarivanje svojih ciljeva diplomatskim putem, posebno kada američke sankcije vrše pritisak na njihove ekonomije.
"Iran i Amerika sarađivali su u prošlosti, u Avganistanu, Iraku i drugde. Imaju zajedničke interese i zajedničke neprijatelje. Vojni sukob imaće velike troškove za obe strane. Ali diplomatija može da reši mnoge probleme i to je opcija", rekao je visoki regionalni diplomata.
Iran je isključio sve pregovore sa SAD-om ako se ne vrati na nuklearni sporazum iz 2015. godine i ukinu sve sankcije koje je ponovo uveo nakon što je jednostrano povučen 2018. godine.
Američki državni sekretar Mike Pompeo rekao je nakon ubistva Suleimanija da je Vashington posvećen smanjenju tenzija.
"Iako mnogi predviđaju III svetski rat, poslednjih 40 godina iranske istorije pokazuje da je njen opstanak od najvećeg značaja za Islamsku republiku. Teheran ne može da priušti otvaranje rata sa SAD-om dok je izložen strogim sankcijama i unutrašnjim previranjima, a posebno ne bez generala Silejmanija", kaže Pompeo.
Kurir.rs/Index.hr Foto: YT Screenshot
NE PROPUSTITE
