Najnovije vesti

BOGATA ZEMLJA, SIROMAŠNI PENZIONERI: Evo koliko Nemaca u trećem dobu jedva SASTAVLJA KRAJ SA KRAJEM! (VIDEO)
Foto: Profimedia

bruka

BOGATA ZEMLJA, SIROMAŠNI PENZIONERI: Evo koliko Nemaca u trećem dobu jedva SASTAVLJA KRAJ SA KRAJEM! (VIDEO)

Planeta

Broj starih ljudi u Nemačkoj koji su siromašni ili na ivici siromaštva iz godine u godinu raste pa je, kako otkrivaju tek objavljeni podaci nemačkog Zavoda za statistiku za 2017. godinu, skoro svaki peti penzioner u riziku od siromaštva.

Kako se navodi u tekstu na sajtu RTS, oko 3,2 miliona starih ljudi u Nemačkoj je ispod granice siromaštva, što je 215.000 više nego 2016. godine, a čak 803.000 više nego 2010. godine.

Za samo sedam godina broj penzionera koji su u riziku od siromaštva porastao je za trećinu, a očekuje se da će statistike za 2018. i 2019. godinu pokazati da se ovaj negativni trend samo nastavlja.

Za nemačku statistiku, u riziku od siromaštva su svi oni koji sami žive u domaćinstvu, a primaju manje od 60 odsto prosečne plate, mada se uzimaju u obzir još neki faktori, ali se u suštini ljudi koji mesečno raspolažu sa manje od 905 evra u Nemačkoj smatraju siromašnim.

Iako ova suma za standard u Srbiji deluje visoko, ona je za Nemačku izuzetno niska, jer više od pola nacije nema sopstvenu nekretninu već živi u iznajmljenom stanu ili kući pa samim time im dobar deo prihoda odlazi na zakup i režije.

Zbog svega toga nije redak slučaj da se na ulicama nemačkih gradova vidi kako penzioneri sakupljaju staklene i plastične flaše, na kojima može da se dobije 15 do 25 evro-centi na ime kaucije.

Ekonomisti ukazuju da se sudbina penzionera neće mnogo promeniti ni ukoliko nemačka ekonomija krene ponovo da raste, pri čemu će najugroženiji biti nekvalifikovani radnici, samohrane majke i uopšte majke koje dugo nisu radile zbog podizanja dece, što je čest slučaj i danas na zapadu Nemačke.

"Siromaštvo u poznim godinama će se opet veoma, veoma značajno povećavati u narednih 10 do 15 godina, jer imamo sve više ljudi koji rade za male plate ili rade skraćeno radno vreme, ili im su imali prekide u radu u toku života", istakao je nedavno Marsel Fračer, prvi čovek Instituta za ekonomska istraživanja.

Da stvar bude gora i sam penzioni sistem je pod velikim pritiskom, jer je stanovništvo sve starije, a to će se posebno osetiti kada se u potpunosti penzioniše bebi-bum generacija, to jest oni rođeni od kraja Drugog svetskog rata do 1964. godine.

Zbog toga se u Nemačkoj već neko vreme razmatra da se starosna granica za penzionisanje sa 65 podigne na 69 godina.

Osim toga, vladajući demohrišćani i socijaldemokrate su posle dugih pregovora usaglasili da 2021. bude uvedena osnovna penzija, koja će biti bar za 10 odsto viša od takozvanog osnovnog osiguranja, što je u Nemačkoj zakonski određeni minimum za preživljavanje.

Osnovnu penziju će dobijati oni koji su otišli u penziju sa najmanje 35 godina radnog staža, pri čemu službe neće morati da proveravaju njihovu nemaštinu.

Sada, primera radi, ljudi koji imaju penziju od 350 evra moraju da traže socijalnu pomoć i dokažu da nemaju ušteđevinu ili imovinu, pa im država pokriva razliku između iznosa njihove penzije i takozvanog osnovnog osiguranja.

Da nisu ugroženi samo najstariji u najjačoj evropskoj ekonomiji svedoči i nedavno objavljeni Izveštaj o siromaštvu u 2019. u kojem se ukazuje da bezmalo svaki šesti stanovnik Nemačke živi u siromaštvu.

Prema ovom izveštaju, 15,5 odsto stanovnika Nemačke je siromašno ili na ivici siromaštva, a kao najgori region po ovom pitanju ističe se Rurska oblast u kojem je stopa siromaštva čak 21,1 odsto, što je uglavnom posledica zatvaranja tamošnjih rudnika i zamiranja industrije čelika.

Ova studija je pokazala da u Nemačkoj ogromne razlike nisu samo između istoka i zapada zemlje, već da se po stopi siromaštva zemlja može podeliti četiri regiona.

Najmanje siromaštva ima na jugu zemlje, konkretno u pokrajinama Bavarska i Baden Virtemberg.

Ovom studijom, međutim, nije u potpunosti prikazana slika o siromašnima u Nemačkoj, s obzirom na to da nisu obuhvaćeni ljudi koji žive u kolektivnim centrima, kao što su izbeglički centri, ali i domovi za negu u kojima ima oko 800.000 osoba od kojih jedna trećina prima neku vrstu socijalne pomoći.

Studijom nisu obuhvaćni ni beskućnici, a Savezna služba za pomoć beskućnicima navodi da u Nemačkoj ima oko 650.000 ljudi bez stalne adrese.

Većina, njih oko 375.000 su tražioci azila i izbeglice i oni uglavnom žive u skloništima, ali oko 48.000 beskućnika živi na ulicama.

Kurir.rs/Tanjug Foto: Profimedia

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...