"Umesto toga, sviđa mi se ideja da moj verenik i njegova rodbina razmišljaju o meni kao o blagu koje ulazi u njihovu porodicu."
Brajd Prajs je kada mladoženja plaća budućoj tazbini na početku braka.
Plaćanje se može sastojati od novca, poklona ili kombinacije. To se ponekad isplaćuje u jednom potezu, ali rate nisu retkost. Takođe se široko praktikuje na Tajlandu, u Kini i na Papui Novoj Gvineji.
Za Anđelu je sve deo prihvatanja njenih korena.
"Afrikanci su ponosni što su Afrikanci, znate. Bilo je vremena u kojima nije nužno bilo najbolje biti Afrikanac. Sada vidite ovaj sjajan zagrljaj afričke kulture."
Njezin sadašnji muž Džefri, koji je takođe Britanski državljanin rođen u Gani, opisuje to kao znak zahvalnosti za porodicu mlade.
"Bilo šta značajno više od malog gesta rizikuje da naruši proces, jer tada zapravo daje značenje reči Brajd Prajs".
Nedelju dana pre legalne ceremonije, Džefri i Anđela proslavili su svoje tradicionalno ganajsko venčanje.
Tokom ove ceremonije, Anđelina porodica je dobila traženu cenu - kolekcija novca i poklona.
Ali par je odlučio malo da izmeniti tradiciju: "Cena neveste koja se daje zapravo će nam se vratiti kao par".
"Moja mama je bila super transparentna sa mnom i od samog početka je uvek govorila:" Nisi na prodaju, niko te ne može kupiti".
Brajd Prajs cena se značajno razlikuje. Džefri kaže: "Bilo je prilično skromno - u stotinama."
Ali suprug i žena sa sedištem u Derbiju, Blesing i Čelsi, odlučili su da pristupe stvarima drugačije.
Blesing, koji je poreklom iz Zimbabvea, kaže da je uzeo drugi posao kako bi platio Brajd Prajs: "Jednostavno ću reći, dovoljno je staviti depozit na hipoteku za imovinu u Velikoj Britaniji."
U početku, Čelsi nije bila voljna da nastavi tradicionalno venčanje jer joj je otac preminuo.
"Bila sam kao ... ko će uzeti novac? Zato što se uglavnom plaća roditeljima. A meni jednostavno nije bilo dobro."
Ali Blesing je ubedio svoju ženu da nastave, i uprkos velikoj svoti novca koji je uplatio, veruje da je plaćanje Brajd Prajsa bilo korisno.
Da nije platio nevestu, kaže da ne bi mogao da se približi porodici svoje žene.
Nije jasno kada je cena neveste postala uobičajena u Africi. Ali u mnogim zemljama je postojala pre gotovine.
Istorijski je tradicija varirala u zavisnosti od zemlje i kulture.
Evelin Šiler se borila protiv Brajd Prajsa u Ugandi. Ona veruje da se fokus tradicije promenio u poslednje tri generacije.
"Pogledajte danas kako izgledaju pokloni. Oni su novčani i odatle potiče reč cena. To više nije poklon za mladu. Ona je postala cena neveste."
U 2015. godini Vrhovni sud u Ugandi presudio je da cena neveste treba da bude fakultativna, ali ako se par razvede, zahtev za povraćajem novca je nezakonit. Podrška za Brajd Prajs nastavlja se u Ugandi, jer se na to gleda kao na način za učvršćivanje odnosa između zajednica.
Nigerijska novinarka rođena u Britaniji, Toli T, pitala je hoće li tradicija Brajd Prajsa raditi za nju: "Na kraju ... plaćaju mi za moje dete. Izgleda da moja čerka postaje vlasništvo."
Ona veruje da tradicija podstiče da se fokus stavi na materijalna dostignuća žena: "To je stvar samopoštovanja, na primer," Nisam vredna toga jer nisam otišla na uniu " ili "Ne mogu da zaradim ovaj iznos novca". "
"I na kraju, kakve to veze ima sa mojom ulogom dobre supruge?"
Kurir.rs/BBC Foto: Youtube screenshot
NE PROPUSTITE
