Đici je bio glavni arhitekta i planer grada Kukeša u severnoj Albaniji u vreme kada je zemlja bila pod komunističkim režimom diktatora Envera Hodže.
U jeku Hladnog rata, paranoični vođa je bio u strahu od napada ili invazije na Albaniju, zbog čega je naredio izgradnju na stotine hiljada betonskih bunkera.
Međutim, u Kukešu, nedaleko od granice sa tadašnjom Jugoslavijom, Hodža je otišao korak dalje. Naredio je Điciju početkom 1970-ih da izgradi podzemnu repliku čitavog grada.
Prvo je isplanirano da se izgradi niz bunkera i atomskih skloništa, što je i urađeno 70-ih godina.
Zatim je 1980-ih, po naređenjima Hodže i njegovih vojnih zapovednika Đici je dodao još tunela i prostorija, uključujući i prostorije za štampanu presu, bolnicu i pekaru.
Dalje, uvedena je struja i vodovodna mreža, a određeno je da će se u pojedinim prostorijama nalaziti i vojni komandni centar, policijska stanica i sudnica.
Ideja je bila da 10.000 ljudi može da živi u podzemnom naselju u periodu do šest meseci.
"Naravno, u vreme rata, naselje bi moglo da se vodi i sa smanjenim kapacitetom, ali ideja je bila da se replicira čitav grad pod zemljom", rekao je Đici (72) za Gardijan.
Početkom 1970-ih komunističke vlasti su veštačkim jezerom poplavile čitav Kukeš tokom izgradnje hidroelektrane.
Gradski planeri su morali da dizajniraju potpuno novi grad uz njega, i presele čitavu populaciju. Đici je pomagao u dizajniranju drugog Kukeša iznad zemlje kada su mu prišli šefovi vojske i tajne policije.
"Pošto sam odradio dobar posao, poverili su mi planove i za podzemni grad", rekao je.
Međutim, sve je morao da krije od prijatelja i porodice.
"To nije bila kultura u kojoj bi ljudi pitali šta radite", rekao je on.
Njegova supruga je znala da je radio na nekakvom podzemnom projektu, ali nije nikada tražila detalje.
"Znala je da je bolje da ne postavlja pitanja", kaže Đici.
Zbog tajnosti, Đici je imao tim od svega 30 radnika, a svi su oni bili podrobno ispitani i provereni.
"Što manje ljudi zna, to bolje", rekao je on i objasnio da je tim bio podeljen u parove, a da su ti parovi odvojeno radili na različitim delovima, ne znajući da se radi o ogromnoj povezanoj mreži tunela i prostorija.
Tokom 1980-ih godina, vlada je redovno sprovodila vežbe u kojima bi, nakon zvuka sirene, čitava populacija Kukeša sišla u podzemlje u roku od sedam minuta, kroz 30 ulaza u mrežu. Međutim, bilo im je zabranjeno da se kreću pod zemljom i nisu znali da je sve bilo povezano tunelima koji su bili kilometrima dugi.
Kada je konstrukcija završena 1989. i uvedeni struja i voda, nedostajalo je još da se prostorije opreme nameštajem, međutim, to se nije desilo, jer je režim pao.
Sada, 30 godina kasnije, Safet Đici, Fetijev rođak i aktuelni gradonačelnik, želi da završi ono što je komunistički režim započeo i da podzemni Kukeš otvori za javnost.
"Želimo da ga pretvorimo u podzemni grad za lokalce i turiste", rekao je on.
Gradonačelnik već zamišlja restorane, atrakcije i prodavnice, kao i mogućnost da ljudi kroz tunele stignu do veštačkog jezera i da tamo plove.
On se nada da će u martu ostvariti dogovor sa EU i uz pomoć njenih finansija (tačnije 2,6 miliona evra) početi renovaciju.
"U ostatku komunističke Evrope represije su završene '60-ih, ali ovde su išle do kraja, ljudi su gladovali, a i dalje su gradili bunkere. Zašto su nam sada potrebni muzeji posvećeni bunkerima, kada ne postoje muzeji žrtvama komunizma?", pita se Enriketa Papa, istoričar sa Univerziteta u Tirani.
Kurir.rs/Gardijan
NE PROPUSTITE
