Godišnjica je obeležena događajima na njegovom grobu i u dvorani u kojoj je ubijen. U centru Šomburg u Harlemu, gde se borio za pravdu i slobodu, izložene su uspomene na muslimanskog aktivistu.
"Malkolm se borio za humanitarne vrednosti koje islam predstavlja. Kao tamnoputi vođa, bio je veoma dobar predstavnik za nas u tome kako se suprotstaviti rasističkom sistemu u Americi", izjavio je Askija Husein koji svake godine dolazi iz Merilenda.
U kulturnom centru Šomburg u Harlemu lokalno stanovništvo predstavilo je uspomene Malkolma. Direktorka Novela Ford izjavila je da su izložili pisma, saopštenja za javnost i fotografije iz njegovog života.
"Malkolm je održao barem jedan govor u svakom uglu ovih ulica. Mnogi od tih ljudi imaju sećanja na njega. Moguće je da su deo njih mogli da pronađu ovde. Otkrivaju se nove informacije o njemu. TV serije i dokumentarni filmovi se snimaju", pojasnila je Fordova.
Ko je bio Malkolm X?
Malcolm X je rođen u Nebraski 19. maja 1925. godine. Oca Erla Litla su mu 1931. godine ubili beli rasisti, jer je bio član udruženja za poboljšanje života Afroamerikanaca. Njegova smrt prikazana je kao nesrećan slučaj, iako mu je glava bila odvojena od tela. Erl je tvrdio da crnci nikada neće biti slobodni u Americi i da će morati da se vrate u rodnu Afriku. Dve godine pre ubistva, rasisti su zapalili njegovu kuću, ali niko nije stradao.
Malkolmova majka obolela je nakon smrti muža i nije mogla mnogo učiniti za sina i još sedmoro dece. Malkolm je započeo život sitnog kriminalca. Sa 12 godina postao je štićenik doma za nezbrinutu decu države Mičigen.
Kada je napunio 17 godina pušten je iz doma, a potom se zaposlio u putničkom vozu kao perač posuđa. Kada je stekao dovoljno novca, preselio se u Njujork kod rođaka. Ubrzo je postao jedan od najopasnijih nasilnika na ulicama Harlema. Uhapšen je 1946. godine i osuđen na deset godina zatvora zbog provale. Krađom se bavio kako bi mogao da obezbedi novac za drogu.
U zatvoru je nastavio prekinuto obrazovanje i većinu vremena provodio je u biblioteci. Poznata je njegova izjava da su zatvori, nakon univerziteta, najbolja mesta za obrazovanje i prevaspitavanje ljudi.
Godine 1952. pušten je iz zatvora i pridružio se pokretu Nacija islama (Nation of Islam).
Ubrzo je promenio prezime u Iks (X) jer je smatrao da Litl simboliše ropstvo. Prezime X je uzeo u znak poštovanja prema svojim neznanim afričkim precima koji su dovedeni u Ameriku kao robovska radna snaga.
Harizmom i elokvencijom se brzo nametnuo kao prvi glas borbe protiv rasizma i ropstva, a Nacija islama je za deset godina povećala broj članova s 500 na 30.000.
Međutim, isticanjem u javnosti na sebe je navukao gnev tadašnje američke administracije i tajnih službi.
Otputovao je i u Meku, ali uskoro je prekinuo odnose s Nacijom islama, a po povratku u Sjedinjene Američke Države odbacio je ideju da su svi beli ljudi đavoli i osnovao je sopstvenu organizaciju nazvanu Muslimanska džamija. Tada je promenio svoje ime u Al-Hadž Malik Al-Šabaz.
Sve češće je primao pretnje ubistvom, a 15. februara 1965. godine napadnuta je njegova kuća u kojoj je živeo sa suprugom Beti i četiri ćerke.
Šest dana kasnije, 21. februara 1965. godine, Malkolm X je ubijen dok je držao govor u Njujorku. Ubila su ga tri muškarca za koje se ispostavilo da su članovi Nacije islama. Sva trojica su osuđeni i zatvoreni. Neki izvori tvrde da iza njegovog ubistva stoji i Federalni istražni biro (FBI) koji je pomno pratio Malkolma. Sahrana je održana 27. februara te godine.
Ostao je upamćen kao lider među muslimanima u SAD-u u to vreme, borac za ljudska prava i jedan od najuticajnijih Afroamerikanaca. Bio je najveći kritičar "bele" Amerike i njenih zločina počinjenih nad tamnoputim Amerikancima.
Na filmu su ga igrali mnogi poznati glumci, a jedan od najpoznatijih i najupečatljivijih filmova je "Malkolm X" iz 1992. godine sa Denzelom Vašingtonom u glavnoj ulozi.
Kurir.rs/Anadolija
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
