Posebna zabrinutost je brzo širenje zaraze u Italiji, Iranu i Južnoj Koreji. Međutim, panika se širi brže od virusa, oni nisu veliki u strahu već ogromne oči. U Kini, sa 1,4 milijarde stanovnika, ima nešto više od 80 000 zaraženih, rekao je SZO do zaključenja ovog broja. U ostatku sveta, sa 6,3 milijarde stanovnika, bilo je oko 2800 ljudi, 44 je umrlo, tako da je izvan Kine 1,5 odsto ljudi umrlo od posledica infekcije koronom. Većina ljudi koji umiru se stariji ili hronično bolesni. Smrtnost među mlađima od 40 godina manja je od pola procenta, dok smrtnost ne postoji za mlađe od deset godina. Virus sa sobom nosi mnoge nepoznanice, uključujući i zašto neko, u istoj starosnoj grupi, razboli, a neko drugi ne. Ili zašto će neki zdravi mlađi ljudi razviti teže i lakše simptome. Posebno zabrinjava činjenica da, čak i procenjeno, 15 odsto zaraženih neće pokazati apsolutno nikakve simptome. Stoga su "opasni", jer se uopšte neće razboleti i mogu biti pretnja drugima.
Ali to je još uvek velika nepoznanica. Pored toga, koronavirus se brzo širi i po tom pitanju je netipičan u odnosu na epidemije koje su zadesile svet poslednjih godina. Čini se da ne postoji „pravilo“ za ovaj virus, za razliku od onih koji su upropastili svet pre. I da li je to zaista biološko oružje, kao što sugerira jedna od teorija zavere? Možda je oružje koje će služiti za obralun sa kineskom ekonomijom. A ako je neko ko se hteo da se bavi svetskim biološkim oružjem želeo da smanji svetsku populaciju, viruskorona nije rešenje. Van Kine smrtnost je, dakle, manja od dva procenta, uglavnom starijih i bolesnih, zdravih i mladih, u znatno manjem obimu. Španski grip, koji je početkom 20. veka ubio petinu svetske populacije, ubio je najviše zdravih i mladih - paradoksalno je da je nečiji imuni sistem bio jači i zdraviji, a infekcija ili smrt brža.
Koronavirus će bez sumnje imati veliki uticaj na kinesku ekonomiju, za koju se predviđa da će ove godine imati znatno manji rast od planiranog. A kako čini više od 15 odsto svetske ekonomije, to će uticati i na sve nas. Šta i kako kažu teorije zavere? Ljudi traže smisao u svemu. Kao što će gospođa iz Zagorja videti Isusov lik u drvetu, tako će se u pojavi virusa u Kini ugledati i američku umešanost i njihovu želja da sruše drugi režim. Naučnici jasno i glasno kažu da je ovaj virus životinjskog porekla i da je gotovo ludo pomisliti da ga je neko stvorio u laboratoriji, a kasnije namerno pustio. Stoga ćemo u početku odbaciti tu teoriju.
Međutim, ne možemo tako lako, možda olako, odbaciti kampanju dezinformacija koja je usledila nakon napada virusa. Na primer, neki opskurni ruski mediji dugo su gurali priču da američko-kineski trgovinski rat nanosi veliku štetu američkoj ekonomiji i da bi bilo dobro da epidemija u Kini ozbiljno ugrozi tamošnju industriju. Drugi će preneti priču da kineska vojska tvrdi da je virus nastao u američkim laboratorijama za biološko oružje. A takve priče je potrebno pažljivo proučavati, posebno zato što postoji istorija nečeg sličnog. Sve je počelo u julu 1983. u Indiji, kada je negde usput, daleko od naslovne strane, novine Patriot objavile kratku vest da je Indiju pogodio AIDS i da je HIV virus stvoren u američkim laboratorijama od kada je "pušten" na slobodu.
Potpuno iskrivljena priča o navodnom zapletu iz laboratorija u Merilendu do kraja 1985. godine proširila se na mnoge afričke zemlje. "AIDS koji zaražava planet je Pentagonov eksperimentalni kolega u suočavanju sa unutrašnjim i spoljnim neprijateljima, posebno Afroamerikancima i homoseksualcima", rečeno je iz Australije do Čilea. Do 1986. godine čak su uspeli da pronađu naučnike koji su potvrdili njihovu tezu da bi dobili težinu. Jacob i Lili Segal iz Istočnog Berlina tvrdili su da imaju dokaze da je HIV zaista američko oružje. Njihov izveštaj, kratko i jasno, sa pritiskom KGB-a, prešao je u viralno stanje. Priča je počela da se širi po Evropi, širom Zapada i krajem marta 1987. završena je najvećim uspehom kampanje. Američki novinar na televiziji, obraćajui se milionima, čitao je da su sovjetski izvori rekli da HIV potiče iz američkih vojnih laboratorija, iz kojih je "pobegao" i da je virus prvobitno zamišljen kao biološko oružje. Mnogi Amerikanci danas veruju da je virus bio oružje ili je barem nehotice završio među ljudima, uprkos svim naučnim dokazima.
A kad uzmete u obzir da su američke obaveštajne službe javno progovorile o hiljadama lažnih računa na društvenim mrežama šireći dezinformacije o infekciji koronavirusom, morate još pažljivije gledati šta se dešava. Prema poverljivom izveštaju koji je procurio u medije, Amerikanci su otkrili organizovano objavljivanje gotovo identičnih zaraznih poruka, a još je sumnjivije da su mnogi računi iza ovih najava bili ranije povezani sa poznatim ruskim dezinformacionim kampanjama. Veruje se da obični ljudi, a ne računari, stoje iza svega da bi izbegli kontrole koje postoje na društvenim mrežama.
Amerikanci su otvoreno priznali da su koristili špijune i sva raspoloživa obaveštajna sredstva kako bi istražili šta se zapravo događa u Kini. Pre nekoliko nedelja obaveštajni izvori rekli su određenim medijima da zapravo prate razvoj situacije. Pošto ne mogu da nadgledaju svakog pacijenta, odlučili su da prate odgovor najviših nivoa vlasti. Svaka vlada želi da održi svoj sistem socijalnog upravljanja živim, posebno u najtežim krizama. Važno je da po svaku cenu funkcionišu najvažnija ministarstva. Što znači da uvek postoji plan evakuacije najvažnijih državnih službenika na sigurno, bilo u inostranstvu, bilo u neki izuzetno siguran bunker.
Američki obaveštajni zvaničnici kažu da su neki kineski zvaničnici već započeli evakuaciju. To ukazuje na izuzetno veliku zabrinutost u samom vrhu vlasti, uprkos brojnim izjavama da će "narodna vojska i nacionalni lekari pobediti ovu opaku bolest". Koliko je to tačno, teško je reći. Naročito zato što su kineske vlasti izuzetno zatvorene zbog mogućih nedostataka u zdravstvu. Kako je za Sovjetski Savez bilo izuzetno važno da ne zna za eksploziju u Černobilju, tako i Kinezi ne žele da svet sazna koliko je njihov sistem krhki. Naročito imajući u vidu ranije spomenuti kinesko-američki trgovinski rat. Ako su tačne brojke, do 26. februara od virusakoronau Kini umrlo je 2770 ljudi, stopa smrtnosti od gotovo 3,5 posto. Oko 80 odsto umrlih je starije od 60 godina, a 75 odsto je imalo zdravstvene probleme, većinu kardiovaskularnih bolesti i dijabetes. Sad kad je "kod nas", koronavirus će ostati tamo, naučna su predviđanja. Nije poznato kada će se i hoće li vakcina biti blizu, ali teško možemo to očekivati prije kraja ove godine. Ipak postoje ohrabrujuće vesti. Virus dosad nije mutirao, bliži se toplije vreme, na što zapravo ne bi trebalo utjecati, a očekuje se da će virus oslabiti kako se širi.
Sasvim je neverovatno kako je, na primer, nestao virus španskog gripa, koji je opustošio svet od 1918. do juna 2019. Ali nestao je, bez vakcina i lekova, ostavljajući pola milijarde zaraženih i 50 miliona mrtvih, daleko više od Prvog svetskog rata rata. Da li je virus oslabio svojim brzim širenjem u sve krajeve sveta, nije poznato. Ali poznato je da je bukvalno ušao u svaki kutak sveta. Isti scenario se nažalost očekuje i za koronu virus. Ohrabruje podatke SZO - 14 država koje su više od nedelju dana prijavile infekciju, nisu prijavile novi slučaj zaraze.
Ono što je još važnije, devet novo dagnostikovanih zemalja nije se prijavilo duže od dve nedelje. To su Belgija, Kambodža, Finska, Indija, Nepal, Filipini, Rusija, Šri Lanka i Švedska. To ne znači da neće biti novorođenčadi u tim zemljama. Zabrinutost je, sa druge strane, brzo širenje zaraze izvan Kine, u kojem se usporava. Da li to znači da će i ostatak sveta morati da stavi karantin u virus zatvorivši gradove, čitave regione? Naučnici veruju da još uvek nema potrebe za tako rigoroznim merama, niti za najavu pandemije. Imamo velike oči u strahu, i "mali" broj pokojnika se uopšte ne može utešiti. Da, mnogo više ljudi umire od gripa, ali zaraza njime je mnogo sporija. Pošto nam virus nije dovoljno poznat, strah je veći. Nema vakcine, nema leka, samo moramo slediti uputstva epidemiologa. Koliko god nama zvučalo nerealno u panici da infekciju možemo sprečiti redovnim pranjem ruku, to je i slučaj. Svet putuje, to je globalno selo kao nikada do sada. Čak je i zastrašujući Španac na kraju Prvog svetskog rata uspeo da se domogne svakog ugla zemlje - upravo zbog posleratne migracije stanovništva. I Alžir je pre nekoliko dana proglasili prvi slučaj korone, kao i Egipat. U Aziji, osim u Kini, većina slučajeva je u Južnoj Koreji i Japanu. Na Bliskom Istoku Iran bilježi 139 slučajeva, a 15 je mrtvih.
A u Australiji svakodnevno ima između deset i dvadeset više pacijenata. Što se Evrope tiče, najveći "bum" zaraze dogodio se u Italiji, u kojoj je više od 320 slučajeva i 12 mrtvih. U Severnoj Americi je oko 60 pozitivno na virus. Koliko god su civilizaciji doneli dobro, društvene mreže u takvim slučajevima čine više štete nego koristi. Živimo u doba lažnih, lažnih vijesti, zbog čega smo opsednuti teorijama zavere, teorijom skrivanja istine, tišine ... Kad toliko toga čujemo i vidimo na društvenim mrežama, „prava istina“ se sigurno skriva, mislimo, i stvari ne mogu budite onakvi kakvi nam se čine. Zbog toga je veoma važno odabrati mesto gde će se gledati informacije o koronavirusu.
Kurir.rs/Express.hr Foto: EPA
NE PROPUSTITE
