Prvo, kineska ekonomija nastavlja da raste. BDP je u 2019. iznosio blizu 100 biliona juana, što je povećanje od 6,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu, znatno više od stope globalnog ekonomskog rasta.
Drugo, kineska ekonomska struktura i dalje se unapređuje. Nova kinetička energija i nove industrije napreduju, pokreću održivi razvoj srodnih industrija i time podstiču snažan ekonomski rast. Među njima su industrija softvera i informacionih tehnologija.
Treće, zaposlenost se širi, a cene su stabilne. Potrošačka cena u 2019. porasla je za 2,9% u odnosu na prethodnu godinu, što je u skladu s očekivanim ciljem od 3% predloženim početkom godine.
Brojni statistički podaci pokazuju da je ukupna vrednost uvoza i izvoza robe u 2019. porasla za 3,4% u odnosu na prethodnu godinu.
Iz istorijskih iskustava, ekonomski šok izazvan bilo kakvim izbijanjem epidemije u osnovi je kratkoročan i neće uzrokovati bilo kakva odstupanja od ekonomskog razvoja. U stvari, trenutna kineska ekonomija ima ogromnu otpornost, ima snažnu odbrambenu i sposobnost samozaceljivanja.
Kina će, po svemu sudeći, još dugo nastaviti da vodi pozitivan trend. Jedan od razloga je ogroman tržišni prostor koji je Kina sebi stvorila u drugim zemljama. Kina je postala glavna industrijska zemlja i glavna proizvodna zemlja u svetu, jedina zemlja na svetu sa svim industrijskim kategorijama u industrijskoj klasifikaciji UN. Drugim rečima, kineska ekonomija ima snažnu otpornost, potencijal i ogroman manevarski prostor.
Kurir.rs (Zoran Spasić)
Foto: Privatna arhiva
NE PROPUSTITE
