Australija sa 25 miliona stanovnika, imala je nešto više od 6.565 infekcija i 69 smrtnih slučajeva. Novi Zeland, zemlja od 5 miliona ljudi, koja je zatvorila svoje granice dan pre Australije, zabeležila je oko 1.422 infekcije, a do sada samo 11 žrtava.
Obe zemlje su uvele stroge režime fizičkog distanciranja, koje policija nadgleda i kažnjava. Avioni su prizemljeni, radnicima je rečeno da ostanu kod kuće, škole su na nekim mestima zatvorene, a čitave industrije su u stanju hibernacije.
Boravak napolju bez „razumnog opravdanja“: kupovine osnovnih namirnica, medicinske nege, vežbanja ili saosećajnih razloga, kažnjava se.
U obe zemlje, većina potvrđenih slučajeva potiče iz inostranstva. Prenos unutar zajednice i dalje je - manji od 10 odsto svih potvrđenih slučajeva, što je nisko u poređenju sa većinom zemalja.
I u obe zemlje, rana odluka i sposobnost da se sprovede totalno zatvaranje granica pokazali su se presudnim.
Australija ima sebi svojstvene prednosti. Kad bi neko mogao da "dizajnira" državu da izdrži virusnu pandemiju, poput KOVID-19, ona bi ličilo na Australiju: geografski udaljena, velika ostrvska država sa granicama koje mogu da se zaključaju, a naseljena sa relativno malim stanovništvom koje živi uglavnom u gradovima niske gustine.
Australija je takođe bogata, sa visoko razvijenim javnim zdravstvenim sistemom i vladom dovoljno solventnom da može da iz javnih sredstava odvoji novac za pomoć stanovništvu tokom blokade.
Parlament je ove nedelje usvojio zakon o 130 milijardi australijskih dolara (oko 75 milijardi evra) vrednih subvencija za plate onima koji su izgubili posao zbog pandemije, pored 84 milijardi autralijskih dolara (48 milijardi evra) ekonomskog podsticaja obećanog ranije.
Australija je takođe imala prednost posmatranja pandemije KOVID-19 u drugim zemljama. To je dalo vremena da pripremi javni zdravstveni sistem - dodatni kreveti i osoblje bili su spremni za nadolazeći vrhunac - kao i javnost. Uvedena su i unutrašnja ograničenja. Australijske države su zatvorile svoje granice prvi put od izbijanja španskog gripa 1918. godine.
Bilo je ipak i značajnih i ozbiljno pogrešnih koraka, od kojih je posebno opasan bio odluka u martu da se dozvoli kruzeru "Rubi princes" da pristane u luku u Sidneju i iskrca više od 2.700 putnika bez testiranja.
Taj je brod sada odgovoran za više od 660 infekcija - 10 odsto ukupnog broja australijskih zaraza - i najmanje 15 smrtnih slučajeva. Još jedan pogrešni korak bio je na aerodromu u Sidneju. Video snimci na društvenim medijima pokazali su zvaničnike graničnih snaga kako pritiskaju putnike iz celog sveta da čekaju u skučenim dvoranama i tesnim redovima.
Kada je reč o Novom Zelandu, vlada je zatvorila svoje granice stranim državljanima, a uvela je neke od najstrožih mera zatezanja u svetu.
"Ostanite kod kuće, spasite živote", rekla je premijerka Džasinda Ardern.
Ardernova je rekala da bi predviđeni najgori slučaj - do 80.000 mrtvih, bio "jednostavno nepodnošljiv" jer bi to značilo najveći gubitak života u istoriji Novog Zelanda.
"Neću da rizikujem. Reagovaćemo snažno i rano", rekla je Ardern.
Naciji je dato dva dana da se pripremi, panična kupovina je bila rasprostranjena. Ali kada je došao trenutak - praktično kućni pritvor za većinu stanovništva - na ulicama je vladala apsolutna tišina.
Novozelanđani, koji inače uživaju velike slobode, u velikoj meri poštuju ograničenja.
Novi Zeland jedna je od retkih zemalja u svetu koja sprovodi strategiju „eliminacije“, a taj plan ima podršku naučne zajednice. Mnogi od njih bi želeli da zemlja ostane zatvorena dok vakcina ne bude mogla da bude primenjena.
Kurir.rs/Gardijan
NE PROPUSTITE
