„Reći ću vam potpuno brutalno: mi u Nemačkoj možda spasavamo ljude koji bi ionako za pola godine bili mrtvi – zbog svoje starosti i već postojećih bolesti“, izjavio je Boris Palmer, gradonačelnik nemačkog grada Tibingena ove nedelje u jutarnjem programu privatne televizijske stanice Sat.1. I izneo podatak da siromaštvo, koje nastaje širom svijeta zbog uništavanja ekonomije, odnosi, prema procenama UN, živote milion dece.
„Kada pogledate broj smrtnih slučajeva od korone, onda je kod mnogih tako da umire mnogo ljudi starijih od 80 godina. A mi znamo da većina njih iznad 80 godina ionako nekad umre“, objasnio je svoj stav Palmer, član stranke Zeleni.
Iz njegovog stranačkog ogranka odmah su stigle burne kritike, pa je Palmer naknadno malo ublažio svoje izjave: „Ja sam upozorio na to da metode naše zaštite uzrokuju tešku ekonomsku štetu, da zato mnoga deca moraju da umru. To ne želim da prihvatim i tražim bolju zaštitu naših rizičnih grupa bez tih nuspojava.“
On se tim izjavama uključio u burnu diskusiju koja je pokrenuta nakon objavljivanja intervjua predsednika nemačkog parlamenta Volfganga Šojblea prošlog vikenda u listu „Tagešpigel“.
Šojble je, govoreći o ograničavanju ustavnih prava u korona-krizi, rekao: „Kada čujem da je sve drugo podređeno zaštiti života, onda moram reći: to u toj apsolutnosti nije tačno.“ I objasnio: „Ako u našem Ustavu uopšte postoji neka apsolutna vrednost, onda je to ljudsko dostojanstvo. Ali to ne isključuje da moramo umreti.“
Te izjave su „opasne“, ocenio je predsednik Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Norbert Valter-Borjans. On upozorava da bismo mogli da izgubimo i novac i živote ako se brzopleto ukinu ograničenja zbog „pogrešno shvaćenog vaganja između novca ili života“.
Šojbleove izjave kritikovali su, između ostalih, i stranka Levica i Nemačka fondacija za zaštitu pacijenata. No ima i onih koji na to pitanje gledaju diferenciranije.
Tako Katrin Gering-Ekart, predsednica poslaničke grupe Palmerovih Zelenih, ističe da je, doduše, dužnost države da zaštiti živote svojih građana i učini sve kako bi se sprečio kolapsa zdravstva. Ali da se mora uzeti u obzir da „život ima mnogo više nijansi nego što je puko preživljavanje“. Pa kao primer navodi potrebu starijih ljudi za druženjem s porodicom, koje trenutno ne smeju da ih posećuju.
Na isti problem upozorava i evangelistička teološkinja Margot Kesman, bivša predsednica Saveta Evangelističke crkve u Nemačkoj. Ona kaže da se najviše boji da je „ljudsko dostojanstvo narušeno kada se, recimo, umirući ne uzme za ruku ili kada na sahranu ne sme da dođe cela porodica, jer je dozvoljeno prisustvo maksimalno deset osoba“. Margot Kesman pozdravlja pokretanje te diskusije i staje u odbranu predsednika nemačkog parlamenta: „Mislim da se pogrešno tumači kada se Volfgangu Šojbleu podmeće da je rekao da ljudski život ne mora tako visoko da se ceni. On to nije rekao. Ali jeste rekao da se mora odvagati u poređenju s drugim situacijama.“
Istog je mišljenja i predsednik Nemačkog sveta za etiku Peter Dabrok koji je za list „Handelsblat“ izjavio: „Ne smemo načelno da podredimo dužinu života kvalitetu života.“ I podsetio da je Savet za etiku već upozorilo na to da ne sme baš sve da bude podređeno zaštiti ljudskog života.
Volfgang Šojble je podršku dobio i iz redova njegove Hrišćansko-demokratske unije (CDU). U raspravu su se uključila dva kandidata za predsednika te stranke, Fridrih Merc i Armin Lašet. Merc tako kaže da deli Šojbleovo mišljenje i podseća: „Ustav ne poznaje hijerarhiju osnovnih prava, a već neko vreme je istovremeno u ogomnoj meri ograničeno nekoliko osnovnih prava.“
Armin Lašet, pak, jednostavno kaže: „Šojble je u pravu“, I dodaje da Ustav sadrži i odredbu o proporcionalnosti koja, prema njegovom mišljenju, zahteva ozbiljno vaganje između zdravstvenih rizika s jedne strane i štetnosti potpune izolacije s druge.
Kurir.rs/DW.de Foto: Fonet
NE PROPUSTITE
