I dok je svet u ovo doba pandemije korona virusa bio opsednut i krizom nafte, prateći svakodnevni pad cena energenata, nekako po strani, gotovo neprimećeno, potresla ga je kriza na jednom drugom tržištu - onom žitarica.
Pšenica postaje "žuta nafta", pa i važnija od fosilnih goriva i njenih derivata. Naime, prema podacima UN-ovih organizacija za poljoprivredu, hranu i zdravstvo, ta bi kriza, kao posledica pandemije korona virusa, mogla dovesti do globalne nestašice pšenice, a ponegde da izazove i glad te destabilizuje mnoge zemlje i regije.
Neki analitičari smatraju da bi se mogla ponoviti 2010. godina kada je zbog suše i slabije žetve u nekim vodećim proizvođačima žitarica došlo do nestašica žita u arapskim zemljama, što je, između ostalog, bio dodatni podsticaj za talas revolucionarnih demonstracija poznat kao Arapsko proleće čiji su najznačajniji "rezultati" građanski ratovi u Siriji i Libiji, koji se još nisu smirili.
NE PROPUSTITE
Šta se, dakle, sada dogodilo na tržištu pšenice? Rusija je, kao jedan od najvećih svetskih proizvođača i najveći svetski izvoznik žitarica, obustavila izvoz do početka jula. Time je izazvala napetost na tržištima i paniku kod glavnih uvoznika, poput Egipta, Indonezije, Alžira, Maroka, Nigerije i posebno Turske, koji već imaju problema sa zalihama, ali i kupnjom tog važnog prehrambenog proizvoda. Pšenica je postala skuplja od nafte, što dosad nije zabeleženo u istoriji, piše Jutarnji list.
Ruska odluka "zatalasala" je globalno tržište, a izjava ruskog premijera Mihaila Mišustina unela je nemir. Mišustin je rekao da su "potrebe domaćeg stanovništva važnije" te da "prioritet imaju naši građani". To je mnogima bio znak da Rusija pravi zalihe, u strahu da bi zbog korona virusa moglo doći do problema sa pšenicom na domaćem tržištu pa joj je to potrebno za smirivanje vlastitih socijalnih napetosti.
NE PROPUSTITE
Neki drugi smatraju da time Rusija čeka rast cena pšenice kako bi barem delimično pokrila gubitke koji su nastali rekordnim padom cena nafte, njenog glavnog izvoznog proizvoda na kojem Moskva gradi svoju moć, ali i računa svoj godišnji budžet Ruska pšenica postala je dodatno zanimljiva i zbog pada rublje u odnosu na dolar i evro, zbog pada cena nafte.
Osim toga, i ove se godine očekuje jako dobra žetva. Rusija se u poslednjih 20 godina vratila kao jedan od glavnih igrača na tržištu žitarica - među najvećim je proizvođačima i prvi svetski izvoznik (za 2019./2020. oko 73 miliona tona, od čega izvozi oko 34 miliona tona).
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
