Šta trenutno govori u prilog njegovoj izbornoj pobedi, a šta protiv nje. Ovo su tri moguća scenarija za razvoj situacije u mesecima pred izbore.
Trampova pobeda
U Sjedinjenim Američkim Državama trenutno ima više od 1,2 miliona potvrđenih slučajeva zaraze korona virusom, više od 74.000 ljudi je umrlo. Trampov promenljivi kurs i bizarne konferencije za štampu pojačavaju utisak da se ugled predsednika u javnosti nalazi u padu. Posle kratkog rasta na početku krize, ankete poslednjih nedelja pokazuju da je sve veći broj Amerikanaca nezadovoljan Trampom, navodi se u analizi "Špigla".
Izuzetak je najnovija anketa uglednog Instituta „Galup“, koja pokazuje da Trampova popularnost ponovo raste (49 odsto anketiranih izjavilo je da su zadovoljni predsednikom, naspram 47 odsto koji to nisu). To je porast od šest procentnih poena u odnosu na anketu sredinom aprila.
Trampova pobeda na izborima je, dakle, i dalje moguća, ali za to je neophodno da pre svega pridobije neodlučne birače, u čemu bi moglo da mu pomogne postepeno opadanje broja novih zaraženih dnevno u narednim mesecima, kao posledica delovanja mera za suzbijanje pandemije, što bi Tramp na izborima sasvim sigurno proglasio vlastitom zaslugom.
Isto važni i za privredu. Ako planirano popuštanje mera u nekim saveznim državama do novembra doprinese blagom poboljšanju na tržištu rada, Tramp bi „preokret“ mogao da pripiše sebi, a najvažniji argument za reizbor u tom slučaju bio bi: Glasajte za mene, jer samo sa mnom na čelu moguće je ekonomsko ozdravljenje.
Totalni haos
Ovaj scenario bio bi noćna mora, kako za Donalda Trampa, tako i za Džoa Bajdena, njegovog demokratskog protivkandidata: broj zaraženih u žarištima poput Njujorka i Nju Džersija opada, ali se Amerika narednih meseci suočava sa čestim novim lokalnim epidemijama korona virusa. Ne postoji jasan pad krivulje zaraženih i mrtvih. Ovaj scenario ne predviđa ni značajniji oporavak privrede, nema vakcine, niti delotvornog leka. Na lokalnom nivou se svaki čas uvode karantini.
Posledica ovakvog scenarija bio bi još veći očaj, bes, i produbljavanje političke podeljenosti. Tramp bi u tom slučaju verovatno upotrebi svoj populistički dar da skrene pažnju sa problema i napada druge. Svi bi bili krivi: Kina, imigranti, guverneri, samo ne on.
S druge strane, Džo Bajden i demokrate proglasili bi Trampa glavnim i odgovornim za krizu. To bi značilo da obe strane maksimalno mobilišu svoje pristalice. U podeljenim državama poput Floride i Viskonsina, izborni rezultat bio bi veoma tesan, te bi na kraju bilo sporno ko je stvarno pobedio: Tramp ili Bajden.
Obe strane bi mogle da optuže onu drugu za izbornu prevaru i manipulaciju, a ne bi bili isključeni nasilni protesti. Na kraju bi možda ponovno prebrojavanje glasova ili Vrhovni sud odlučili pobednika, a zemlja bi bila podeljenija nego ikad.
Trampova propast
Čak i mnoge demokrate znaju da u Džou Bajdenu nemaju najjačeg kandidata, sposobnog da pobedi Trampa: ima 77 godina, često deluje smušeno, a sada ga optužuju i za seksualno zlostavljanje. Bajdena, međutim, pre svega cene stariji birači, osim toga, ima mnogo onih koji priželjkuju da Tramp ode, jer je pandemija pokazala njegove slabosti, ne uspeva da ujedini državu, a njegovo upravljanje u krizi na mnoge deluje nepredvidljivo i nepromišljeno.
Zbog toga misle da je jedini način da mu vide leđa da glasaju za Bajdena. Čak i ako se situacija po pitanju epidemije u narednim mesecima popravi, Bajden bi u izbornoj kampanji mogao da optuži Trampa za teške greške u upravljanju krizom, pa i da ga optuži za veliki broj umrlih, koji, prema prognozama, na leto treba da dostigne više od 100.000.
Dodatni problem za Trampa jeste činjenica da zbog krize neće moći da drži mitinge i motiviše svoje birače. Međutim, ukoliko deo ostane nemotivisan i ne izađe na izbore, to povećava izglede za Bajdenovu pobedu.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
